Kultura

Iz štampe izašli Arto, Lorens I Mišo

Izdavačka kuća ARTO iz Podgorice objavila je tri nova naslova: Nervomjer francuskog pisca i umjetnika Antonena Artoa u prevodu Bojana Savića Ostojića, Studije iz klasične američke književnosti slavnog britanskog pisca D. H. Lorensa u prevodu Milovana Novakovića i fragmentarne zapise Anrija Mišoa pod nazivom Ugaoni stubovi u prevodu Bojana Savića Ostojića.Sve tri knjige prvi put se objavljuju na našem (BCHS) jeziku.
Iz štampe izašli  Arto, Lorens I Mišo
Portal AnalitikaIzvor

NERVOMJER – Antonen Arto

 

Ova knjiga objedinjuje Artoove tekstove iz nadrealističke faze stvaralaštva koji se kreću između poezije i proze, epistole i eseja-manifesta: Pupak limba (1925), Nervomjer (1925), Umjetnost i smrt (1929), kao i čuvenu prepisku Artoa i Žaka Rivijera, urednika uticajnog pariskog književnog časopisa Nouvelle Revue Française (NRF).

Ko je pročitao Artoa, od tog iskustva se ne oporavlja. Njegovi su tekstovi od onih, izuzetno retkih, koji imaju moć da zadoje i usmere čitav život, da direktno ili indirektno utiču na osećanje i mišljenje i da podstaknu subverzivno delovanje kroz najrazličitija osećanja, predrasude i tabue naše „kulture“ koji sputavaju, pa čak i koče izvorni elan. Izuzetan u tom pogledu, jer njegovo delo neprekidno pobuđuje pitanja na koja se i danas čini da je nemoguće precizno odgovoriti, Arto se ne može svesti ni na pisca, ni na pesnika ili glumca, ni na reditelja ili teoretičara, već na čoveka koji je pokušao da izbegne sve te definicije. (Alef Žufroa)

Arto je, uz Andre Bretona, Luja Aragona i Robera Desnosa, jedna od ključnih figura francuskog nadrealističkog pokreta. Uz to, Arto je autentični glas i moderne drame i tvorac koncepta pozorište surovosti koji je pokušao da artikuliše u knjizi Pozorište i njegov dvojnik (1938). U najvažnije Artoove naslove ubrajaju se i Heliogabal ili Krunisani anarhista (1934), Van Gog, samoubica žrtva društva (1947) i Svršimo sa Božjim sudom (1947).

Lekturu knjige potpisuje Nela Radoičić.

 

--------------------------------

lorens

STUDIJE IZ KLASIČNE AMERIČKE KNJIŽEVNOSTI – D. H. Lorens

 

Beskompromisno kritičke i oštroumne Lorensove Studije tretiraju klasike američke književnosti i kulture, kao što su Hotorn, Melvil, Po, Kuper, Vitman, Dejn, ali istovremeno i oslikavaju duh Amerike i njenih mitova i klišea, svijesti i podsvijesti njenih stanovnika, istorije i geografije Novog svijeta. Otuda su ovi eseji, koji su dugo bili lektira isključivo profesora književnosti i anglista, danas sve više dio programa drugih humanističkih studija i društvenih nauka, pa slove i kao korisno štivo za antropologe i studente političkih nauka.

„Studije iz klasične američke književnosti“ je prva knjiga o američkoj književnosti koju je napisao ovaj veliki britanski pisac. Osim toga, u kontekstu njegove književne savremenosti u matičnoj zemlji, Studije su ustanovile termin klasičnosti i kanona američke književne produkcije. Uz to, iako Lorensa nijesu zanimale političke pretpostavke razvoja sjevernoameričkog kontinenta, već duboka metafizička ukorijenjenost tog prostora, Studije su nastavile da žive svojom prinicljivošću i kao ogledalo društveno-istorijskih procesa koji su identifikovali prostor Sjeverne Amerike na globalnom nivou, kao, kako on kaže, „veliki kotao pretapanja“, odnosno kotao nestajanja malih prkosnih zajednica i njihove raznolikosti. (Marija Krivokapić)

D. H. Lorens (1885-1930) pisao je kratke priče, romane, pjesme i eseje, a široj publici poznat je po romanima Ljubavnik ledi Četerli (1928) i Zaljubljene žene (1920).

Pogovor knjige i redakturu prevoda potpisuje lorensolog prof. dr Marija Krivokapić, a lekturu Jelena Marković.

 

---------------------------------------

miso

UGAONI STUBOVI – Anri Mišo

 

Anri Mišo (1899-1984), pisac, esejista, putopisac i slikar, jedan od najautentičnijih glasova fracuske književnosti XX vijeka, objavio je 1981. godine Ugaoni stubove, zbirku fragmenata kroz koje je tretirao filozofska i sociološka, etička i estetska pitanja kojima je bio okupiran čitavog života. Iako mogu funkcionisati kao maksime i aforizmi, forma ovih Mišoovih fragmenata razobličena je autorovim osobenim poetskim jezikom, pa se otuda opiru svakoj strogoj književnoj kategorizaciji, uostalom kao i većina njegovih djela.

Izbegavajući celog života da progovori u svojstvu autobiografa ili dnevnikopisca, Mišo je sebi u Ugaonim stubovima dozvolio da, ne odstupajući od svojih poetičkih principa, ocrta nekonvencionalni mozaik svoje životne etike i napiše svoju najličniju knjigu. (Bojan Savić Ostojić)

Pored Stubova, Mišo je, između ostalog, objavio i knjige Moji posjedi (1929), Varvarin u Aziji (1933), U zemlji magije (1941), Život u naborima (1949), Ćudi usnulog, ćudi budnog (1969).

Lekturu knjige potpisuje Nela Radoičić.

 

-----------------------------

 

Grafičko oblikovanje sve tri knjige radila je Adela Zejnilović, štampu Brain media, a publikovanje je sufinansiralo Ministarstvo kulture Crne Gore.

Portal Analitika