Piše:
Vladimir Maraš
Ljubiteljima dobre pop muzike, preporučujem kanal nacionalnog italijanskog emitera RAI i 69. izdanje Festivala italijanske pjesme i kancone, koji traje do subote. San Remo je jedan od malobrojnih, ako ne i jedini festival, koji je dostojanstveno preživioturbulentna muzička vremena u prethodnih nekoliko decenija. Ne samo preživio, već je uspio da se nadogradi u svakom smislu - produkcijskom, tehničkom, kreativnom, izvođačkom.
Osim što okuplja provjerene zvijezde italijanske pop scene, festival može da se pohvali i mladim izvođačima, koji pokušavaju da iskoriste priliku na najbolji mogući način. Uz već prepoznatljiv renome na polju televizijske audio i video-produkcije, festival San Remo sigurno postavlja nove standarde, ali što je još važnije, predstavlja široj javnosti italijanske autore i izvođače kao zdravo tkivo evropske muzike.
Manje je važno, ali svakako treba pomenuti, da pobjednik ovog muzičkog festivala automatski ovjerava vizu za Eurosong. Time su Italijani riješili nekoliko stvari - em čuvaju tradicionalnu pop školu po kojoj su bili poznati približno 60 godina, em su napravili sopstveni „filter“, nezainteresovani za evrovizijske standarde i muzičke eksperimente po kojima se Eurosong odavno prepoznaje.
*****
U subotu, 9. februara imaćemo priliku da ispratimo i Monteviziju, specijalnu emisiju koja je posvećena izboru crnogorskog predstavnika za ovogodišnji Eurosong u Izraelu.
Za razliku od prethodnih godina, pet takmičarskih numera već se emituje na radio-stanicama u Crnoj Gori, pa zainteresovani mogu da formiraju mišljenje prije same Montevizije.
Ne može se očekivati da Crna Gora ima dobre muzike kao Italija, recimo, ali svakako moramo da počnemo da radimo na tome da je približimo makar pristojnoj muzičkoj sceni, autorskoj i izvođačkoj. Ovo drugo i nekako, ali prvo je u ozbiljnim problemima. Bez ozbiljnog izdavaštva, makar subvencioniranog (jerbo nijesmo prostor na kome mogu da važelogični tržišni zakoni zasnovani na velikim brojevima), nećemo popraviti pop kulturu i stanje na muzičkoj sceni.
Ne treba da se zanemari ni činjenica da elektronski mediji u Crnoj Gori nijesu previše okrenuti crnogorskom autoru muzike ili izvođaču. Prema već ustaljenom planu i navikama iz nekih drugih vremena, crnogorske medijske navike okrenute su dominantno sprskom i hrvatskom muzičkom prostoru.
Negdje je to i razumljivo. Muzička scena ne stvara se preko noći, pa je logično da se mediji, težeći da popune značajan dio programa, okrenu jezički srodnim sredinama. A u takvoj situaciji ste kao društvo veoma ranjivi i kroz program počnu da vam prolaze „slonovi“, koji prave drugu vrstu kulturološke štete. Kad kao rezultat dobijete Parove, Zadrugu ili Ekskluziv na nacionalnim frekvencijama ili kablovskim emiterima, onda je kasno.
Šteta je popravljiva, ali plašim se da se time nećemo pozabaviti brzo, već će problem naslijediti neke nove generacije. Pritom, imaće sasvim dovoljno razloga da se s pravom ljute na sve nas, jer smo im ostavili brlog iz koga će se vaditi poduže - ako se izvade.
*****
Do tada, dok prvo riješimo aktuelne dileme oko koverata, stečaja, zloupotreba svih vrsta i na svim nivoima, Rusa, udara, dugova za poreze i ostalih rabota, plašim se da nam ne pobjegnu svi oni, naši mladi, koji bi trebalo da stvari popravljaju. Mada, nije ni to loše, da prvo postavimo neke standarde ponašanja u društvu, pa da se tek onda pozabavimo kulturom i pop scenom.
Mediji će svakako nužno odigrati glavnu ulogu u tim procesima, u stvari, već je igraju. Svako na svoj način. Ali, dok ovaj sistem ne bude funkcionisao po principu odgovornosti prema društvu, mrka kapa. U jeku svih ovih afera u Crnoj Gori, nije se dogodila niti jedna ostavka, makar kao moralni čin i poruka. Neko ko je siguran u sebe i svoju ulogu u bilo kojoj aferi, dok se stvar ne raščisti, trebalo bi da napusti funkciju. Odavno je to standard u civilizovanim društvima.
U ovom trenutku, svaki građanin Crne Gore trebalo bi da osjeća neku vrstu nelagode, čak i stida. Jedina ugroženost koju Crna Gora trenutno trpi je ugroženost intelektualnih kapaciteta svakog od nas pojedinačno. Zaista treba imati dobre živce i ne osjećati se loše kad vam padnu na pamet sve aktuelnosti kojima na obasipaju, sa svih strana. Svako vuče na svoju stranu, a niko da se obrati građaninu. Makar ostavkom, jer je to stvar demokratskog kapaciteta, a ne poglavlja.
