Zelena ekonomija je od posebnog značaja za dalji održivi razvoj Crne Gore. Može je voditi ka većoj konkurentnosti na nemilosrdnom tržištu na kome treba naći svoje mjesto i izboriti se za poziciju i udio u profitu. - Osim aktivnosti usmerenih na stvaranje profita, ono podrazumeva i brigu za prirodnu sredinu i društvenu zajednicu. Naglasak zelenog poslovanja treba, naime, da bude stavljen na zaštitu životne sredine, kako bi se negativan učinak na okolinu sveo na minimun – kazao je Radovan Pejanović, redovni profesor iz oblasti ekonomije, agrarne i rurale ekonomije, metodologije naučnog rada na osnovnim, master i doktorskim studijama Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
UTICAJ
Povod našeg razgovora je njegovo nedavno gostovanje u Podgorici gdje je u ime Univerziteta u Novom Sadu, kao član počasnog odbora, učestvovao u organizaciji prestižne međunarodne naučne konferencije Green Room Sessions Univerziteta Crne Gore, koju su inicirali i vodili njegovi bivši studenti i sadašnje kolege.
- Zelena ekonomija je jedan od najperspektivnijih globalnih razvojnih koncepata. Smanjuje rizike po životnu sredinu, što dalje pozitivno utiče na vazduh, vodu i zemljište tj. hranu, njen kvalitet i zdravstvenu bezbednost, a što je sve za opštu dobrobit. A kada se to poveže sa prirodnim lepotama Crne Gore i njenim turističkim i agrarnim potencijalima – to je onda višestruk dobitak, pa i ekonomski – naglašava prof. Pejanović. On je za Pobjedu istakao da je za dalji društveno-ekonomski razvoj Crne Gore ključno pitanje novog koncepta ekonomije, novih obrazaca, čije se konkurentske prednosti zasnivaju na znanju, inovacijama i kreativnosti.
- Reč je, pre svega, o tzv. zelenom poslovanju, konceptu zelene ekonomije, koji je u skladu sa konceptom održivog razvoja. Taj novi pristup sa aspekta zelene ekonomije vodi ka većoj konkurentnosti Crne Gore na nemilosrdnom tržištu, na kome treba naći svoje mesto i izboriti se za poziciju i udeo u profitu. To se može postići kroz dugoročno strateško opredeljenje, uz investicije, dobru organizaciju i odgovornost svih učesnika u lancu društvene reprodukcije – objašnjava Pejanović. On smatra da mnoge mjere i akcije koje bi se sprovele s ciljem očuvanja i zaštite životne sredine nijesu složene i skupe, te da mogu doprinijeti boljem tržišnom i finansijskom rezultatu. - Ovo je posebno važno za Crnu Goru, koja može biti, po mom mišljenju, konkurentna u dve logično povezane oblasti: proizvodnja hrane i turizam – kaže Pejanović. Kada je u pitanju hrana, tj. poljoprivreda, nužno je, po njegovom mišljenju, agrarnim, ruralnim, populacionim i drugim mjerama ekonomske politike revitalizovati selo i vratiti mu tradicionalne i moderne društvene funkcije.
- Nužno je zaustaviti propadanje crnogorskog sela i preokrenuti nepovoljne razvojne trendove. Za ostvarivanje ovog teškog zadatka potrebna je temeljna promena globalnog modela razvoja i razvojnih politika, sa posebnim naglaskom na regionalni, lokalni i ruralni razvoj. Reč je o modelu integralnog ruralnog razvoja, koji pored moderne poljoprivrede u selima podstiče razvoj malih agroindustrijskih preduzeća, zanatskih radionica, raznih tipova zadruga, uslužnih servisa i agencija, sve do moderne kućne radinosti i seoskog kulturnog stvaralaštva – kaže profesor Pejanović.
Što se tiče sjevernog regiona Crne Gore, po mišljenju našeg sagovornika potrebno je stalno traženje načina da se pruži pomoć ljudima iz ovih ruralnih područja, njihovim malim biznisima, poljoprivredi i srodnim sektorima da iskoriste prednosti prirodnih resursa, bezbjednog pristupa zemljištu i vodama, poboljšavajući prakse upravljanja prirodnim resursima. - Koncept integralnog ruralnog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede, uz razvoj kreativne industrije i svih oblasti preduzetništva – put je razvoja i severnog i svih drugih regiona Crne Gore. Potreban je, dakle, novi koncept razvoja i nova paradigma održivog razvoja. Nastaviti sa poboljšavanjem poljoprivrednih tehnologija i efikasnijih proizvodnih usluga. Potrebno je inicirati povezivanje zainteresovanih strana sa finansijskim servisima. U kontinuitetu tražiti moguć nosti za zapošljavanje i razvoj preduzeć a u ruralnim područjima – poručuje Pejanović.
Crnogorske konkurentske oblasti su, kako ponovo ističe, hrana i turizam, posmatrani u okviru razvoja koncepta održivog razvoja i zelene ekonomije, štiteći u isto vrijeme i unapređujući agro-biodiverzitet kao podršku održivosti ekosistema.
SUSRETI
Poslije više od 40 generacija koje je izveo od 1975. godine do danas, gostujući na međunarodnoj konferenciji u Podgorici susreo se sa nekadašnjim studentima iz Crne Gore. - Sa puno pozitivnih emocija i toplinom mogao bih dugo govoriti o mom nedavnom boravku u Crnoj Gori, učešću na ovom važnom međunarodnom skupu geo-eko-agro struke i nauke. Susreo sam se s velikim brojem nekadašnjih studenata, svojim kolegama. Ponosan sam na činjenicu da su to u Crnoj Gori ugledni ljudi.
Tokom pripreme ovoga skupa najčešće komunikacije sam imao sa kolegama iz Crne Gore kao organizatorima, sa mojim nekadašnjim studentima mr Milutinom Simovićem i docentom dr Goranom Škatarićem. Zadovoljstvo mi je bilo sarađivati sa dr Veliborom Spalevićem, predsednikom Naučnog odbora konferencije, inače profesorom na doktorskim studijama nauka o zemljištu na vašem univerzitetu. Mogu reći sve najbolje o njima, jer su svaki na svoj način veoma kvalitetni, pre svega, ljudi, a potom talentovani kadrovi. Ne samo uspešne osobe nego i osobe od vrednosti – govori prof. Pejanović, dodajući da Crna Gora, osim navedenih prirodnih potencijala, ima i sjajne ljudske resurse.
