“Vlada bi, nakon što je razvila kredibilnu fiskalnu strategiju, trebalo da se drži dogovorenih ciljeva, čak i ako ekonomski rast uspori, kako bi se vratila fiskalna ravnoteža i smanjio javni dug”, rekao je Sprey agenciji Mina-business.
Projekat novog autoputa je, kako je kazao, značajno povećao teret javnog duga i nosi značajan rizik promjene kursa, jer je kredit izražen u američkim dolarima.
“Iako su izgledi za rast u Crnoj Gori relativno dobri, fiskalni suficiti u narednim godinama će uvjeriti tržišta o dugoročnoj održivosti zemlje”, ocijenio je Sprey.
Ekonomija je, kako je podsjetio, premašila očekivanja u 2017. godini. Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je 4,7 odsto, podstaknut investicijama, posebno u projektu izgradnje autoputa i vodećim razvojem turizma na obali, kao i privatnom potrošnjom, podstaknutom relativno visokom stopom kreditiranja.
“Ekonomija je nastavila da jača u prošloj godini, a rast u prvoj polovini godine procijenjen je na 4,8 odsto, ponovo sa sličnim pokretačima kao i 2017. godine. Na osnovu ovog snažnog učinka, povećali smo našu prognozu za ukupnu stopu rasta za prošlu godinu sa 3,7 odsto u maju na 4,2 odsto u našem novembarskom izdanju Regionalnih ekonomskih perspektiva”, precizirao je Sprey.
On je naveo da u EBRD-u očekuju da će rast u ovoj godini biti umjeren do tri odsto, zbog fiskalnih mjera štednje usvojenih u 2017, a trenutni ciklus izgradnje na autoputu završava.
“Članstvo u NATO predstavlja veliku prekretnicu na putu Crne Gore ka članstvu u EU. To signalizira stabilnost zemlje i dalje će poboljšati investicionu klimu. Evropska komisija (EK) je u februaru istakla mogućnost da Crna Gora postane članica EU ako postigne zadovoljavajući napredak u sprovođenju neophodnih reformi. Opet, ovo je ohrabrujući signal za strane investitore”, ocijenio je Sprey.
On je dodao da iskustvo i istraživanja EBRD-a pokazuju da su preduzeća zabrinuta zbog problema kao što su konkurencija iz neformalnog sektora i carinskih i trgovinskih propisa, dok je korupcija i dalje izazov.
“Kako bi se pomoglo vlastima u rješavanju ovih pitanja, EBRD je počeo da pruža podršku Savjetu za konkurentnost, koji predstavlja platformu za javno-privatni dijalog u Crnoj Gori. EBRD podržava tu instituciju obezbjeđivanjem stalnog, profesionalnog sekretarijata ekonomskih, pravnih i političkih eksperata i očekujemo da Savjet sprovede uticajne reforme”, poručio je Sprey.
Prema njegovim riječima, jačanje investicione klime u Crnoj Gori neće samo podržati ekonomski rast i privući nove investicije, već će biti od ključnog značaja i za put Crne Gore ka pridruživanju EU, čija je podrška strateški prioritet EBRD-a.
On je ocijenio da sektori kao što su turizam i obnovljiva energija nude dobar potencijal za ekonomski rast.
“Proces približavanja EU će zahtijevati od zemlje da ulaže velika sredstva u infrastrukturu, koja uključuje ne samo puteve, aerodrome i željeznice, već i opštinsku infrastrukturu kao što je upravljanje otpadom, vodosnabdijevanje i tretman, zdravlje i obrazovanje. Ako se dobro upravlja, to može dati ekonomiji dodatni podsticaj i ponuditi zanimljive mogućnosti za investitore, posebno ako se neki od projekata mogu obaviti u privatno-javnom partnerstvu”, objasnio je Sprey.
On je kazao da postoji veliko interesovanje crnogorskih kompanija, jer EBRD pomaže ne samo u finansiranju, već i u mobilizaciji resursa za savjetodavnu podršku kako bi pomogli klijentu da raste.
“Kroz naš Program za savjete za mala preduzeća već smo podržali više od 700 kompanija u Crnoj Gori da steknu domaće i međunarodno znanje i stručnost”, naveo je Sprey.
On je, govoreći o projektima koje je EBRD podržao u Crnoj Gori prošle godine, kazao da su oni direktan rezultat implementacije njihove strategije koja se fokusira na tri, jednako važna, cilja.
“Naš cilj je da privatni sektor učinimo konkurentnijim, tako da može dodati veću vrijednost ekonomiji i pripremiti se za približavanje EU i povećati međunarodnu konkurenciju. U tom smislu, potpisali smo kredit od 164 miliona EUR sa Hystead i Međunarodne finansijske institucije (IFC) za nadogradnju i proširenje tri tržna centra na Zapadnom Balkanu, uključujući i Delta Shopping Mall u Podgorici”, rekao je Sprey.
EBRD je nastavio i Program olakšavanja trgovine sa Hipotekarnom bankom, koja je dobila nagradu na regionalnom sastanku u Tbilisiju krajem godine.
“Mikropreduzeća su važan izvor zapošljavanja i prihoda, posebno u manje razvijenim područjima. Stoga smo bili zadovoljni što smo mogli još tri miliona EUR proširiti na mikrofinansijera Alter Modus”, kazao je Sprey.
Kroz Program ERBD-a za savjetovanje malih preduzeća prošle godine pružuli su savjete za 40-ak malih i srednjih preduzeća (MSP) u širokom spektru oblasti, od marketinga do IT sistema i od menadžmenta do strategije.
“MSP su okosnica ekonomije i stoga smo ponosni na veoma ohrabrujuće rezultate. Tokom godina 70 odsto podržanih kompanija prijavilo je rast prometa u prosjeku 18 odsto, a od 2002. godine implementirali smo preko 700 projekata. Naša istraživanja pokazuju da smo od 2010. do 2016. otvorili više od 1,2 hiljade novih radnih mjesta”, precizirao je Sprey.
On je naveo da je cilj EBRD-a dalje integrisanje Crne Gore u region radeći na transportnoj infrastrukturi.
“Krajem prošle godine odobrili smo kredit od 40 miliona EUR za nadogradnju i proširenje tri glavna puta. Početkom prošle godine odobrili smo kredit od 20 miliona EUR u odnosu na Port of Adria. Takođe, potencijalno smo zainteresovani za finansiranje koncesije aerodroma, a takođe razmatramo i projekte sa željeznicom”, rekao je Sprey.
EBRD-ova strategija je da, kako je dodao, podrže zelenu ekonomiju.
“S tim u vezi, rado primjećujemo da će se Podgorica pridružiti našoj Inicijativi za zelene gradove, koja podržava opštine da se pozabave pitanjima životne sredine, od lokalnih problema kvaliteta vazduha, zagušenja saobraćaja i ograničenih zemljišnih resursa do pritiska na vodne resurse i čvrsti otpad”, objasnio je Sprey.
Za Podgoricu, kako je najavio, namjeravaju da privuku milion EUR bespovratnih sredstava iz Programa regionalne energetske efikasnosti EU za Zapadni Balkan kako bi poboljšali energetsku efikasnost javnih zgrada i pripremili zajam od sedam miliona EUR za tu svrhu.
On je, govoreći o saradnji EBRD-a i crnogorske vlade i institucija, kazao da je ona odlična.
“Otvorili smo kancelariju u Podgorici odmah nakon što je Crna Gora postala nezavisna i potpisali oko 60 projekata sa ukupnim investicionim obimom od blizu 570 miliona EUR za ukupne investicije od preko jedne milijarde EUR. Energetika, transport i infrastruktura i privatni sektor su glavne oblasti u koje smo investirali”, naveo je Sprey.
U EBRD-u, kako je naveo, vide značajan potencijal u turizmu, dok je jedna od najvećih potreba razvoj infrastrukture, takođe u svjetlu regionalne integracije i približavanja EU.
“EBRD ima vodeću ulogu u Investicionom okviru za Zapadni Balkan (WBIF), na primjer, podržavamo projektnu pripremu Jadransko-jonskog autoputa i dvije nove dionice autoputa Bar-Boljare. Reforma i finansiranje vodovodne mreže u priobalnom području i komunalnih usluga u sjevernim gradovima takođe su na našoj agendi”, rekao je Sprey.
Ekonomija zemlje, kako je dodao, počiva na uspješnom privatnom sektoru, što EBRD i podržava, kao i investicije u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
“Podržavamo i napore Vlade da dodatno promoviše upravljanje i učini investicionu i poslovnu klimu još atraktivnijom”, zaključio je Sprey.
