Cijena je bila visoka. Tokom skoro dvogodišnje apstinencije iz parlamentarnog života izgubili su lokalne i predsjedničke izbore, uprkos pokušajima pomirenja i ujedinjenja nikada nijesu bili u gorim odnosima, neke nekad jake opozicione partije se raspadaju, a neke nestaju. Partije poput SDP-a, Demosa, SNP-a, Ujedinjene Crne Gore da se izbori održe u skorije vrijeme najvjerovatnije ne bi prešle cenzus. Desila se samo preraspodjela glasova unutar posvađane opozicije, pa je koalicija Demokrate-Ura potisnula Demokratski front i postala najjača opoziciona grupacija.
Što je najgore, bojkotaši su učinili da njihov mrski politički protivnik DPS bude nikad jači i stabilniji. Zbog toga se većina opozicionih partija vratila parlamentarnom djelovanju, osim koalicije Demokrate-Ura. Mart smo potrošili u rješavanju „enigme“ da li će lider DNP i funkcioner DF zbog pravosnažne presude zbog napada na policajca 2015. dobrovoljno ili na neki drugi način ići na izdržavanje četvoromjesečne kazne.
Iako je javno govorio da u Spuž neće dobrovoljno, 20. marta je u ZIKS otišao svojom voljom i tamo proveo 88 dana. Front je za to vrijeme ponovo stupio u bojkot parlamenta. Predsjednik NSD i jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić, kojem se sudi za učešće u organizaciji terorističkog napada na dan parlamentarnih izbora 2016. godine - zbog čega mu je oduzet pasoš i ne smije napuštati Crnu Goru, u noći između 1. i 2. marta ilegalno je napustio Crnu Goru i prešao u Srbiju, zbog čega je bio priveden u prijepoljski sud. Vratio se 3. marta popodne, oko 15 sati, preko graničnog prelaza „Ranče“ u Pljevljima. Da li je Mandić sa društvom u neregistrovanom džipu i bez lične karte zalutao u „majčicu“ Srbiju ili je posrijedi bilo bjekstvo, to ni do danas nije utvrđeno.
Aleksa Bečić i Dritan Abazović, lideri Demokrata i Ure,predstavili su krajem juna svoj plan izbornih reformi. Pri tome su poručili da se ne vraćaju u Skupštinu dok se ne utvrdi datum novih izbora. Taj plan su predstavili i komesaru za proširenje Evropske unije Johanesu Hanu koji im je poručio: „Debata mora da se odvija u parlamentu i svi moraju da učestvuju u debati“.
Međutim, Bečić i Abazović to nijesu poslušali. Po onoj narodnoj „koga nema bez njega se može“, u parlamentu je postignut dogovor vlasti i opozicije (osim Demokrata i Ure) da se bez uslovljavanja krene u reformu izbornog i drugog zakonodavstva. Skupština je na inicijativu DPS-a, 30. oktobra usvojila odluku o obrazovanju Odbora za reformu izbornog i drugog zakonodavstva koji ima 14 članova, po sedam poslanika parlamentarne većine i opozicije. Radom odbora rukovodi potpredsjednik DPSa Branimir Gvozdenović.
