Ona je kazala da, kada Ujedinjeno kraljevstvo (UK) izađe iz EU, sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, odnosno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju prestaje da važi u odnosu na zemlju koja izlazi iz Unije.
“Drugih direktnih efekata na Crnu Goru nema. Naša država ima dobre odnose sa UK i tako će ostati”, istakla je Đurović.
Ona je u razgovoru za Eurokaz kazala da će Crna Gora morati u što kraćem roku ispregovarati sličan, ali bilateralni sporazum, koji će omogućiti da se trgovina i ekonomska saradnja nastave nesmetano, bez uvođenja carina.
„To je u interesu obje strane i cijenim da to neće biti problem. Drugih direktnih efekata nema. Mi, kao država, imamo dobre odnose sa UK, i tako će i ostati“, smatra Đurović.
Ona je ukazala da je Bregzit suprotan politici proširenja, ali da je poruka Brisela jasna – EU će se konsolidovati i nastavlja da se širi.
„Bregzit je jedan i nema domino efekta, a politika proširenja ostaje. EU27 biće veća. Poslije perioda konsolidacije, Unija će nastaviti da se širi i da dobrovoljno ujedinjuje evropske zemlje u zonu mira i prosperiteta“, dodala je Đurović.
Na pitanje da li u Crnoj Gori može doći do porasta evroskepticizma zbog Bregzita, Đurović je odgovorila da je evroskepticizam sastavni dio procesa evropskih integracija.
„On u biti znači transparentnost samog procesa i glas građana za snažnijim dijalogom na javnoj sceni, o svim aspektima integracija i promjenama koje donosi”, rekla je Đurović.
Evroskepticizam, kako ističe, nije protiv integracija sam po sebi.
“On je čak u određenoj mjeri i koristan, jer proziva iskrene pregaoce i podržaoce integracija da se još više bore za našu Evropu i Crnu Goru u njoj, da jasno predstavljaju dobre strane tog procesa i akcentiraju šta posebno treba uraditi, na bazi svih naučenih lekcija pristupanja“, rekla je Đurović.
Ako je konstruktivan, smatra ona, evroskepticizam je blizak evropragmatizmu i želji za jasnijim ekonomskim interesima od procesa pristupanja, uz kontrolu smanjenja diskrecionog prava izvršne vlasti.
„Protivnici integracija su takozvani eurofobi i ekstremne desne frakcije na političkoj sceni država članica, koje odbacuju i potcjenjuju sve ono dobro što su od integracija njihove zemlje dobile (dobijale decenijama), a za račun kratkoročnih kalkulacija lokalnih političkih scena i populističih poruka za koje ne nose odgovornost“, rekla je Đurović.
Zato su, smatra ona, velika očekivanja, ali i strahovi, kako će proći izbori za Evropski parlament u maju.
Đurović je ocijenila da je veoma važno da u parlamentu ostane stabilna „evropska većina“, koja, između ostalog, razumije i potrebu daljeg širenja Unije na Zapadni Balkan – zbog obostranog dobra i jasnog zajedničkog interesa.
Bregzit je, kaže ona, prvenstveno termin za britanski izlazak iz EU, ali ne i za jasan profil budućih odnosa sa Unijom.
„Scenariji su različiti, ali ako UK ne prihvati Predlog ugovora, to svakako razvod čini komplikovanijim i neizvjesnijim. Razvod bez jasnog Ugovora o istupanju, tj. bez „papira“, mnogo je teži za sve, jer nema prelaznog perioda, prelaznih zajedničkih tijela, mehanizma rješavanja mogućih sporova i slično. Preko noći odnosi se mijenjaju“, navela je Đurović.
Ako se pak, smatra ona, Predlog ugovora prihvati, postoji razuman rok za postepeno istupanje, i dovoljno vremena da se ugovore budući odnosi – u obostranom interesu.
Kako je rekla, ovo nije prva kriza Unije.
„Mnoge krize je ona ona uspješno prevazilazila, i mi, građani Zapadnog Balkana, svakako gajimo optimizam da će to biti i ovoga puta. Da će Evropa pobjediti sve aktuelne izazove i da će iz toga izaći jača“, kazala je Đurović.
Izvršna direktorica Politikon mreže, Jovana Marović, kazala je da je saglasna sa ocjenom francuskog predsjednika Emanuela Makrona da je EU krhka i da joj je potrebna obnova iz osnova.
„Pregovori o istupanju Velike Britanije iz Unije koji su bili dugi i iscrpni, i uprkos postignutom sporazumu zbog brojnih otvorenih pitanja još nijesu do kraja završeni, pokazali su da proces napuštanja Unije nije jednostavan niti bez posledica, što bi potencijalno trebalo da obeshrabri druge države koje razmišljaju o takvom koraku“, navela je Marović.
Dodatno, smatra ona, analiza koju je pripremila vlada te države pokazuje da će Velika Britanija nakon izlaska iz EU imati lošiju ekonomsku situaciju i niži BDP nego da je ostala u EU i to će biti slučaj bez obzira do kojeg scenarija dođe, odnosno nezavisno od sadržaja trgovinskog sporazuma koji ova zemlja zaključi sa EU.
„Osim određenih političkih koristi, na koje britanska vlada ukazuje, druge koristi od napuštanja Unije nijesu vidljive, a zbog razlaza i sama Unija trpi. Dugogodišnja apatija i odsustvo pravovremenih reakcija na svim nivoima doprinijeli su da ovo stanje „krhkosti“ postane normalno stanje unutar EU“, rekla je Marović.
Ona smatra da, tim što je država koja je važan stub evropske arhitekture odlučila da istupi iz EU, Unija jednim dijelom gubi na privlačnosti, a do većeg potencijalnog udaljavanja zemalja kandidata će doći ukoliko EU ne bude više najznačajniji okvir za demokratizaciju.
„EU je predstavljanjem strategije početkom godine, zbog Bregzita, ali i straha od jačanja uticaja nezapadnih sila na Zapadnom Balkanu, željela da pokaže odlučnost da politiku proširenja ojača. Ipak, taj „zamah“ je bio kratkog daha“, rekla je Marović.
Kako je kazala, u središtu tog dokumenta je najava novih instrumenata i inicijativa od čijeg sadržaja zavisi i ubrzanje demokratizacije i veća posvećenost EU praćenju reformi.
„Budući da se sada kalkuliše o tome da bi ove inicijative mogle da budu završene tek 2020. godine to praktično znači nastavak reformskog trenda EU koji se ukratko može opisati kao „napredak, ali nedovoljan”. Za sada nije došlo do pomjeranja proširenja na agendi EU, što dovodi u pitanje njenu sposobnost i volju da dalje integriše nove članice“, zaključila je Marović.
