Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko vjeruje da je u okolnostima svakodnevnih varnica na relaciji Srbija – Kosovo teško očekivati nastavak dijaloga dvije zemlje u Briselu, kao i smirivanje tenzija na Balkanu.
Biserko u intervjuu Pobjedi kaže da je dijalog Beograda i Prištine mrtav već duže vrijeme, što potvrđuje i činjenica da je format pregovora izmijenjen, tj. da se promjena granica dogovara paralelnim kanalima. ,,Za postojeće stanje zaslužne su obe strane, koje su namerno obesmišljavale pregovore i stvarale uslove za nasilno rešenje kosovskog problema“, objašnjava Biserko.
,,Istovremeno, pokazalo se da ni Evropska komisija, odnosno komesarka Federika Mogerini, takođe nisu dorasli zadatku. Evropska unija je svojim podilaženjem predsedniku Aleksandru Vučiću, odnosno Beogradu, previdela da se unutar same Srbije ruše sve institucije, uzurpiraju mediji i brutaln o o b r a č u n av a s a s v i m neistomišljenicima, što je zemlju po mnogo čemu vratilo u devedesete“.
POBJEDA: Da li je i odnos Srbije prema susjedima dokaz povratka u devedesete?
BISERKO: Naravno. Regionalni odnosi trenutno su na ivici pucanja. Nepoverenje svih suseda prema Srbiji potpuno je opravdano, tim pre što Beograd, podižući tenzije, uporno falsifikuje i revidira ne samo istoriju, nego i stvarnost. Srbija simultano destabilizuje, ili to pokušava, Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. U celoj toj ujdurmi najgore prolaze kosovski Srbi koji žive u neizvesnosti i pod stalnim pritiskom Beograda. Njihova budućnost stavljena je na kocku neodgovornim delovanjem dvaju predsednika.
POBJEDA:Priština najavljuje formiranje vojske Kosova, na šta premijerka Srbije Ana Brnabić odgovara da se ,,nada da nikada nećemo morati da upotrebimo svoju vojsku, ali je u ovom trenutku to jedna od opcija na stolu“.
BISERKO:Tenzije između Beograda i Prištine u velikoj su meri konstruisane, jer se želi dokaz a t i d a n i s u m o g u ć i n i multietničko Kosovo, ni Srbija. Ukoliko dođe do nasilja, ono će biti podstaknuto od strane paradržavnih grupacija koje dolaze iz Srbije. One seju strah među srpskom zajednicom na Kosovu. Srećom, KFOR veoma pažljivo prati situaciju i letos je uspeo da spreči incidente. Bez obzira na namere lokalnih aktera, mislim da NATO ipak stvari drži pod kontrolom.
POBJEDA:Pojedini analitičari vjeruju da je anticrnogorska kampanja u Srbiji u stvari način da se pažnja srpske javnosti skrene sa činjenice da predsjednik Vučić nije u stanju da riješi problem Kosova. Što Vi mislite: da li je Crna Gora kolateralna šteta ili je riječ o ozbiljnijem problemu?
BISERKO: Crna Gora je meta, odnosno cilj od kojeg Srbija nikada nije odustala. Beograd se nije pomirio sa odlaskom Crne Gore i na sve načine pokušava da isprovocira haos uz pomoć lokalnih aktera. Srbija ne bira reči kad kvalifikuje položaj Srba u Crnoj Gori, ali i crnogorsku državnost. U tom smislu, Kosovo Beogradu zaista služi kako bi se nekako ,,namirio“ u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
POBJEDA: U kom smislu ,,namirio“? Teritorijalno ili…?
BISERKO: Ovako složen međunarodni i regionalni kontekst pogoduje raznim aspiracijama i geostrateškim promišljanjima. Tokom celog 20. veka Srbija nije krila da ima pretenzije na BiH i na Jadran; i sadašnje elite smatraju da je trenutak za realizaciju tog cilja. Uostalom, čemu služi teza o tome da su avnojevske granice komunističke i da više nisu legitimne? Takođe, ruski stratezi i analitičari ističu da granice na Balkanu nisu definitivne i da Moskva mora imati udela u njihovom konačnom zaokruživanju.
POBJEDA:Koji ruski analitičari?
BISERKO: Najpoznatiji je Aleksandar Dugin, ruski filozof i jedan od najbližih savetnika Vladimira Putina, koji je zagovornik tzv. pravoslavnog saveza. Dugin smatra da bi „novi geopolitički poredak“ na Balkanu trebalo da se zasniva na stimulisanju svih integracionističkih procesa na osovini sever-jug. To znači da je cilj maksimalno podržavati jačanje veza Beograd –Atina – Sofija i Sofija – Atina. Ceo prostor Balkana predstavlja ,,složen konfiguracijski projekat opšteslovenske južne federacije, koju čine Srbija, Bugarska, Makedonija, Crna Gora i Srpska Bosna“. U toj tvorevini, ističe Dugin, Srbi predstavljaju evroazijski impuls: pojavljuju se kao nosioci heartlanda. U takvom poretku Makedoniji bi se dodelio poseban status, kako bi se uklonio kamen spoticanja između sve tri balkanske pravoslavne države. I predsednik Vladimir Putin kazao je nedavno da očekuje da će pregovori Evroazijske ekonomske unije (EEU) sa Srbijom o sporazumu o trgovinskim preferencijalima uskoro biti završeni.
POBJEDA: Kako to tumačite?
BISERKO: Nije sporna saradnja sa Evroazijskom unijom, ali ona ne rešava ključan problem Srbije, a to je razvoj. Nažalost, i predsednik Vučić i premijerka Brnabić su u poslednje vreme u više navrata jasno pokazali da članstvo u EU nije prioritet Srbije. Ipak, ne mislim da je Zapad još uvek odustao od Srbije, što dokazuje i aktivnija uloga NATO. Uostalom, geografski, infrastrukturno, civilizacijski Srbija pripada Evropi, koja takođe ima svoje projekcije u regionu.
POBJEDA: Odnosi Crne Gore i Srbije od 2012. i dolaska Srpske napredne stranke bili su uglavnom korektni. Zašto je došlo do ovog zaoštravanja, što mislite?
BISERKO: Već sam rekla da je Crna Gora i dalje meta Beograda, čiji je dugoročni cilj poništenje crnogorske nezavisnosti i državne samostalnosti. Srbija od toga nikada nije i neće odustati. U tom smislu ne čudi to što se poslednjih meseci u Beogradu uporno stvara atmosfera koja bi opravdala i neke agresivnije akcije, u šta su uključeni i pojedini ministri u Vladi Srbije (Nenad Popović i Aleksandar Vulin, na primer), zatim predstavnici Srpske pravoslavne crkve, vojske i SANU (Matija Bećković). Naravno, u tom spinovanju učestvuje i ministar inostranih poslova Ivica Dačić, koji je nedavno kazao da „državljani Srbije trpe maltretiranje od strane crnogorskog sudstva i tužilaštva, bezrazložno se pritvaraju; neki su godinama u pritvoru, drugi imaju zabranu izlaska iz Crne Gore. Posebna priča je diskriminacija nad Srbima iz Crne Gore kojima se pokušavaju uskratiti sva moguća prava - od zapošljavanja, do toga da im se zabranjuje upotreba srpskog jezika u školama. Na udaru se nalazi svi. Progone se politički lideri Srba... Nema primera u Evropi u 21. veku da je jedan narod u tako lošem položaju kao što su to Srbi u Crnoj Gori“. Paralelno sa napadima iz Beograda, u Podgorici ekstremna desnica organizuje provokativne akcije, uperene protiv crnogorske nezavisnosti.
POBJEDA: Mislite da su te stvari koordinisane?
BISERKO: Dok predsednikVučić podiže borbenu spremnost Vojske Srbije, dotle poslanici Demokratskog fronta u Skupštini Crne Gore najavljuju pobunu i građanski rat. Umesto da se smiruje, situacija se radikalizuje; i to ne samo u Crnoj Gori, već i sa ostalim susedima. Ova simultana dinamika akscelira i ide u negativnom pravcu.
POBJEDA: Pitala sam Vas zbog čega je došlo do pogoršanja odnosa Podgorice i Beograda?
BISERKO: Mislim da je reč o proceni Beograda da je, dok još Srbija ima podršku Rusije, došlo vreme da se neke stvari na Balkanu konačno reše. Ministar Sergej Lavrov je, na primer, nedavno optužio Ameriku da je izvršila pritisak na Makedoniju da promeni ime protiv volje naroda. To znači da Moskvi ne odgovara postignuto rešenje i da će nastaviti da pokušava da osujeti članstvo Makedonije u NATO.
POBJEDA: Hoćete da kažete da Srbija postaje ruski instrument za destabilizaciju regiona?
BISERKO: Nema sumnje da Srbija danas deluje u korist Rusije, odnosno da sprovodi ruske interese na Balkanu. Istovremeno, moraju se uzeti u obzir i aspiracije same Srbije, koja Moskvu koristi kako bi svoje pretenzije i promovisala i ostvarila. Međutim, Beograd kao da nema dobru procenu.
POBJEDA: Kako nema?
BISERKO: Ko garantuje da bi se eventualna rekonstrukcija Balkana desila po želji Beograda, a ne, recimo, po želji Bugarske?! Beograd mora da ima na umu da bi svaka dalja fragmentacija Balkana mogla biti na štetu Srbije.
