Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić ocijenila je u intervjuu za Pobjedu da su apsurdne i licemjerne tvrdnje državnog vrha Srbije o neprijateljskom glasanju Crne Gore povodom potencijalnog članstva Kosova u Interpolu.
- Apsurdno je da Vulin i Dačić sada morališu oko Crne Gore, kada je u pitanju glasanje za članstvo Kosova u Interpolu, kada znamo da već dvije godine postoji spor oko dvije osobe koje su na crnogorskim potjernicama u vezi sa pokušajem državnog udara u Crnoj Gori. Drugi primjer je slučaj oba Marovića po Interpolovoj potjernici i ne bih isključila da tu postoji neka vrsta dogovora. Ali to je licemjerje - kazala je Milić.
POBJEDA: Srbija u odnosima sa Crnom Gorom stalno propagira uvažavanje i dobrosusjedske odnose, što nikako ne odgovara praksi jer pojedini ministri povremeno verbalno napadaju Crnu Goru. Da li se to dešava zato što Crna Gora vodi samostalno svoju spoljnu politiku ili vidite neke druge razloge?
MILIĆ: Srpska vlast je savršeno svesna da je Crna Gora članica NATO i da je priznala Kosovo, ali odnosi sa Kosovom i nerešeno kosovsko pitanje uslovljavaju i retoriku srpskih zvaničnika prema Crnoj Gori. Izjave nekih ministara Srbije uperene protiv Crne Gore se obrazlažu da su za unutrašnjopolitičku i spoljnopolitičku upotrebu, iako ta granica više ne postoji - to je neprihvatljivo. Mislim na izjavu ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina koji je povodom glasanja Crne Gore za prijem Kosova u Interpol rekao da je Crna Gora izabrala svoje prijatelje i da su veze među narkodilerima za nju važnije od veza među narodima. Tu su vaši ministri spoljnih poslova i policije bili u pravu kada kažu da Crna Gora već više godina ima politiku koja nikoga ne treba da iznenadi.
POBJEDA: Kakva je sada srpska politika prema Crnoj Gori?
MILIĆ: Postoji nekoliko pravaca srpske politike prema Crnoj Gori: - Jedan je priča zvanične države i osim nepostupanja po Interpolovim poternicama nema drugih nesuglasica. Operativna saradnja je očita i dobra u smislu koordinacije između policija, obaveštajnih službi, vojnih službi... Drugi je pravac prema Rusiji. U izveštaju CEAS „Kosovo pre svega“ stoji da smo u poslednjih godinu dana primetili intenzivan broj aktivnosti koji se u Srbiji dešavaju sa ruskim strukturama. Njima su u Srbiji partneri ljudi iz opozicije i strukture društva koje trenutno nisu u najboljim odnosima sa vlastima. Nije to samo Stamatović (gradonačelnik Čajetine), tu je i Mlađen Đorđević koji je intenzivno radio protiv uspostavljanja crnogorske nezavisnosti manipulišući Srbima u Crnoj Gori preko SPC.
Đorđević je sada glavni saradnik Dragana Đilasa. Treći je - različito tumačenje istorije: ne znam da li su postojali spiskovi za zabranu ulaska nekih ljudi u Crnu Goru, ali i Srbija mora da ima crvenu liniju i da ne veliča osobe koje su u stanju da o Crnoj Gori kažu takve gadosti kakve govore Matija Bećković ili ministar Vulin. Četvrti pravac je uloga Srpske pravoslavne crkve. Nedavno smo čuli da je Srbija dala ogromne pare - više od milione eura – SPC. Da li je to neka vrsta poravnanja da bi SPC ćutala u vezi Kosova? Bojim se da sada u SPC postoji pojačan uticaj ruske struje. CEAS je o tome pisao, ukazali smo da je jedan kanal uticaja SPC sa Beogradskim univerzitetom, ali na to se malo gleda. Par dana pre nego što je Vaseljenska patrijaršija dala autokefalnost Ukrajinskoj crkvi, drugi čovek ruske patrijaršije je odlikovan od rektora Beogradskog univerziteta. Ta vrsta spone će jačati ukoliko se budemo približavali nekoj formalizaciji odnosa sa Kosovom.
POBJEDA: Koliko Srbija još može da govori o vojnoj neutralnosti; što bi Srbiji donijelo članstvo u NATO?
MILIĆ: Koncept vojnog nesvrstavanja je bolji termin i on je legitimna politička opcija, ali srpska vojna nezavisnost nigde nije napisana u zakonu. Dok god se Kosovo ne reši, Srbija se ne može konsolidovati i ne možete imati adekvatnu debatu o tome na koju stranu ćete voditi politiku vojnog svrstavanja. Sada već idu priče o formiranju evropske vojske i pitanje vojne neutralnosti je dovedeno u pitanje samom konsolidacijom EU. Sa aspekta vojne neutralnosti morate imati ekonomsku jaku zemlju i morate da imate totalnu odbranu za koju morate da budete bogato društvo kao što je Finska. Totalna odbrana ne znači maltretiranje građana već njihovu edukaciju o savremenim i realnim pretnjama i izazovima. U Finskoj se zna da najveću pretnju trenutno predstavlja Rusija.
POBJEDA: Da li će proširenja EU uopšte biti budući da i samoj uniji slijedi reorganizacija i hoće li se Srbija i Crna Gora naći u istom paketu za proširenje?
MILIĆ: I sa Trampom i sa porastom populizma uvek je bilo neobičnih i teških okolnosti i velikih izazova i nejedinstva, ali nemam skepsu u budućnost EU i u NATO. Bez obzira na Trampa. Treba razumeti razloge zašto je došlo do porasta populističkih vlada, a deo razloga je leva totalitarnost identitetskih politika koju su takozvane progresivne političke opcije dovele do svog apsurda i do negativnih posledica i koje izazivaju legitimne frustracije većinskog stanovništva u nekim okolnostima. Nadam se da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana ostaje politika, ali će u svakom slučaju zemlje Zapadnog Balkana morati malo više da se potrude da populističke vlade ubede u tako nešto.
Veliki sam zagovornik da se stvari nazovu pravim imenom. Ako uvodite nove zemlje u EU, pitanje je kako će se donositi odluke i to pitanje će morati da se reši pre prijema novih članica. Proces integracija EU je politička stvar kao i otvaranje poglavlja i pitanje odnosa prema Rusiji je umnogome unazadilo proces evrointegracija. Lako je balansirati unutar EU, možete da pozovete i Putina na svadbu ako ste austrijski ministar, ali za druge koji nisu u EU je mnogo teže.
Crna Gora mala država, to Rusi perfidno koriste
POBJEDA: Kako gledate na stalno uplitanje Rusije u crnogorske poslove, unutrašnje i međunarodne. Što još Crna Gora može da očekuje od Rusije i zašto to radi Rusija članici NATO? Zašto je Rusija izabrala baš Crnu Goru?
MILIĆ: Vrlo je slično sa baltičkim zemljama u kojima Rusija izabere etničku rusku manjinu, a u Crnoj Gori pravoslavnu većinu i podeljenost na nove etničke identitete, koje ja generalno pozdravljam. Formiranje nacija je legitimna stvar, pogotovu ako se formiraju na konceptu građanskog identiteta, što je bio pokušaj u Crnoj Gori, što je najbolji mehanizam integracija svih manjinskih i verskih razlika u savremenu i modernu državu. Namera Crne Gore je opravdana da se sve verske zajednice stave pod zakonske aršine i instrument pitanja autokefalnosti bitan za Rusiju koja vidi koliko je Carigradska patrijaršija progresivnija. Rusiji je cilj razjedinjavanje odnosa među zemljama članicama transatlantskog sveta. Izazivanje i konflikata među zemljama EU ili EU i SAD, to im je suštinski cilj. Nije im cilj da spreče ulazak jedne zemlje u NATO, oni imaju širu politiku. Crna Gora je mala i sve što uradite u njoj izazove mnogo veće posledice nego ako to isto uradite u zemlji od 70 miliona stanovnika i to je ta perfidnost koju Rusi bezočno koriste.
