Kada je Tom Henks na famoznom, 82. uručenju Oskara objavio da je za najbolji film proglašena ratna psihološka drama „Hurt Locker“, pola planete je vrisnulo od zaprepašćenja. Godine 2010. oskarovska borba bivših supružnika, Ketrin Bigelou i Džejmsa Kamerona („Avatar“) dovela je do stvaranja dva izuzetno ostrašćena tabora filmskih fanova.
Jedni su tvrdili da je Bigelou zaslužila priznanje za film premijerno prikazan 4. septembra 2008. u Veneciji, a drugi da je priznanje pošlo u pogrešne ruke. No, glavno pitanje glasi: što je to tačno u vezi sa „Hurt Lockerom“ zaintrigiralo sve da se zapitaju da li je ovaj film bio vrijedan najveće nagrade?
Iskustvo novinara
Krenimo od početka. Bigelou već u prvim, eksplozivnim kadrovima poručuje: „Rat je najveća droga.“ Ovaj simpatično spakovani poludokumentarni film, prepoznatljivo bigelovski, prikazao je rat u Iraku iz ugla koji je bio neobičan i teško svarljiv za Amerikance, prvenstveno zbog toga što je, sinematski, bio najbliže istini – čak iako je sniman na drugoj lokaciji, u Amanu. Bigelou je uspjela da se uzdigne iznad gomile propagandnog materijala iz tog doba i predstavi zaraćene strane na mnogo ozbiljniji način.
Režiserka se oslonila na odličnu, relativno nepoznatu glumačku ekipu. Džeremi Rener uspio je da privuče pažnju u filmu „The Assasination of Jesse James by the Coward Robert Ford“ (Endru Dominik, 2007), ali činjenica je da nikada prije nijesmo mogli da ga vidimo kako se nosi sa nekim ovako kompleksnim konceptom kao u ostvarenju „Hurt Locker“.
Bigelou je „izvukla“ scenaristu, pogodićete, iz Iraka! Mark Boal zasnovao je priču ove ratno-montažne bombonice na sopstvenim novinarskim iskustvima u Iraku koje je stekao 2004. godine, prateći akcije američkog tima specijalizovanog za razmontiranje bombi.
Kompleksno ime
Dokaz da je „Hurt Locker“ intrigantan film stigao je i od vojnika koji su se pobunili zbog toga što ih Bigelou nije prikazala autentičnije. Kontroverzi je bilo na sve strane, posebno oko naziva. No, režiserka je i tu bila krajnje pragmatična – prepustila je stvar scenaristi.
- Izraz „hurt locker“ svakome može da znači nešto drugo, ali kako god okrenete, opisuje osjećaj koji imate kada se nalazite na nekom mjestu na kom ne biste smjeli da budete - kazao je Boal.
Pored toga što je „Hurt Locker“ ušao u istoriju, otvorio je i niz psiholoških, ratnih, čak i feminističkih pitanja, na koja mnogi ni dan-danas nemaju adekvatan odgovor. Zanimljiva i inovativna Bigelou uspjela je „spusti“ izuzetno kompleksnu temu na ozbiljan i dopadljiv nivo. Baš zbog toga je „Hurt Locker“ nesumnjivo zaslužio svih šest osvojenih Oskara.
L. M.
FOTO: empireonline.com
