To se najbolje ogleda u rastu priliva stranih direktnih investicija koje su, prema preliminarnim podacima, za sedam mjeseci tekuće godine iznosile 244,4 miliona eura, što je 118,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine - kazali su Pobjedi iz Centralne banke u odgovoru na pitanje na koji način je ulazak u NATO doprinio crnogorskoj ekonomiji i da li je Crna Gora trebalo da bude primjer Makedoniji...
PRILIV
- Najveći priliv stranih direktnih investicija u tekućoj godini ostvaren je iz zemalja članica NATO-a: Italije 16,5 odsto ukupnog priliva, Mađarske 12 odsto, Turske 7,1 odsto i Belgije 3,3 odsto - pojasnili su iz Centralne banke.
Ovako izraženi priliv kapitala, ocijenili su u CBCG, odrazio se i na rast privredne djelatnosti, što potvrđuju stope ekonomskog rasta u 2017. od 4,7 odsto, kao i 4,5 odsto u prvom i 4,9 odsto u drugom kvartalu tekuće godine. U Centralnoj banci posebno naglašavaju značaj uticaja na strane direktne investicije.
- One predstavljaju veliki izvor sredstava i dugoročno znače nova radna mjesta, povećavaju izvoz i na taj način doprinose smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, što je jedna od bolnih tačaka naše ekonomije. Na taj način, ove investicije utiču i na poboljšanje konkurentnosti domaće ekonomije. Osim što predstavljaju značajan priliv sredstava za povećanje zaposlenosti i izvoza, strane investicije omogućavaju i prenos novih tehnologija i znanja koja ćemo usvajati od investitora - objasnili su iz CBCG.
Na pitanje da li je, osim uticaja na SDI, članstvo u NATO imalo drugih efekata, u CBCG kažu da se odrazilo i na turizam, rejting zemlje..
Opširnije u Pobjedi
