U popunjenoj kristalnoj dvorani hotela „Hilton“ prisutnima se prvo obratio ministar saobraćaja Osman Nurković, ističući da se u konkretnom slučaju ne radi o prodaji aerodroma nego o davanju na upravljanje na rok ne duži od 30 godina.
„Sve ostaje vlasništvo države, imovina koja bude uvećana u narednih 25-30 godina takođe ostaje državi. Imamo primjere davanja aerodroma pod koncesiju na 10 regionalnih aerodroma, kao i loše iskustvo Slovenije koja je prodala aerodrom. Otvoreni smo za sugestije da popravimo dokument, ali i da ne pogriješimo u tenderskom postupku. Što se tiče uslova, budući koncesionar treba da ponudi avansnu uplatu od minimum 100 miliona eura, dok je godišnju koncesiju diskutabilno u ovom trenutku izračunati jer se određuje na osnovu prihoda aerodroma. Želimo da se broj putnika poveća na šest miliona“, istakao je Nurković.
Status radnika će, kako je naglasio, biti maksimalno zaštićen i u slučaju dogovora sa koncesionarom bio bi doveden novi menadžment, dok bi zaposleni zadržali svoja radna mjesta.„Kolektivni ugovor će biti potpisan u narednih 15-20 dana, Očekujemo i da se u dogledno vrijeme broj radnika poveća za 100. Što se tiče državne garancije, računamo da će budući koncesionar postići dogovor sa bankama i država neće davati garanciju. Ovo je prvi proces ove vrste kod nas i dosta toga nam je tajna. Ne smatramo da znamo sve. Angažovali smo IFC, ali to nije dovoljno, tako da je dobrodošla svaka sugestija“, rekao je Nurković.
On je naglasio da nije tačno da neće biti mjesta za razvoj aerodroma u Beranama i Ulcinju ako se tivatski i podgorički aerodrom daju pod koncesiju.
“Radićemo na razvoju tih aerodroma i postoji potreba da se na tom prostoru grade aerodromi. Što se tiče procedure za dva postojeća, radi se o trostepenom postupku koji se sastoji od koncesionog akta, poziva na pretkvalifikaciju i tendera. U bilo kojoj od ovih faza možemo da odustanemo i krenemo u drugi postupak, ali stanje na aerodromima moramo mijenjati, da odgovore potrebama građana i privrede. Analiza će pokazati opravdanost svega što radimo, a Vlada će donijeti odluke u svakoj od ovih faza”, kazao je ministar Nurković.
Potpredsjednik Pokreta za promjene profesor Branko Radulović ocijenio je da se Crna Gora nalazi u velikoj ekonomskoj krizi, ističućí da bi gro od potrebnih 200 miliona eura za rekonstrukciju oba aerodroma trebalo tražiti od Evropske komisije, odnosno Evropske investicione banke.“Zašto ne napravimo šemu sa zemljama okruženja? Zašto se ne oslanjamo na EU fondove? Niko na svijetu ne gradi infrastrukturu iz budžeta, to je ludost. Za Pelješki most 85 odsto sredstava bespovratno daje EU. Zašto se ne bi radilo modularno i fazno? Želimo da nas to košta 30 ili 40 miliona umjesto 200 miliona. Poljska je kompletnu infrastrukturu gradila uz pomoć EU. Zamjeram ministru i premijeru Markoviću što ne idu, plaču i kukaju za pare”, kazao je Radulović.
Ministar Nurković je odgovorio da je profesor Radulović u pravu, ali da je diskutabilno da li se taj novac može dobiti u kratkom roku.
Boris Mugoša (SD) ponovio je ranije iznijete nedoumice iz njegove partije vezane za zakonitost postupka, napominjući da se moraju poštovati odredbe Zakona o koncesijama.
“Nisam siguran da je dobra teza da ostavimo koncesionaru da definiše uslove, jer mi moramo zaštititi državni interes. Problem su i brojni neriješeni imovinsko- pravni odnosi i nije pametno kretati u ovakav projekat ukoliko se ovo pitanje ne riješi. Takođe, treba definisati da za koncesionara imovina aerodroma ne može biti sredstvo obezbjeđenja”, istakao je Mugoša.
Ministar Nurković je pojasnio da se u početnoj fazi postupka nije moguće definisati konkretne obaveze koncesionara.
“Rješavanje imovinsko- pravnih odnosa slijedi u narednom periodu. Ne dolazi u obzir da koncesionar da imovinu aerodroma kao sredstvo obezbjeđenja”, poručio je Nurković.
