U intervjuu za britanski Telegraf opisuje scenu u kojoj je htio da se ubije.
“Kesa je mirisala na plastiku. Čak iako sam bio mrtav pijan i oduzet od droge, neki mali glas u glavi mi je rekao: 'Tvoj posljednji trenutak na zemlji ne smije da miriše na unutrašnjost kese za smeće'. Dakle, to nije išlo”, priča kroz smijeh poznati muzičar.
Opisujući svoj život u Njujorku između 1989. i 1999. godine, neposredno prije objavljivanja albuma “Play”, Mobi u knjizi “Porcelan” govori o vremenu koje je provodio kod svog prijatelja Master Bobija i nebrojenim noćima koje su proveli na drogama.
Njegov izdavač je, kaže, odbio da objavi jedno poglavlje, objašnjavajući: “Mislim da ste dokazali da ste u tom trenutku bili poremećeni disfunkcionalni degenerik. Ne treba nam više dokaza“.
Mobi insistira na tome da će drugi tom njegovih memoara, koji će biti objavljen sledeće godine, biti još šokantniji.
Inače, Mobi je trezan od 2008. godine, ali kaže da nije doživio neko prosvećenje nego je u pitanju samo želja za poboljšanjem zdravlja i oslobađanja od uvijek prisutne tuge.
“Bilo je hiljade i hiljade slučajeva kada se osjećate kao da ste bolesni i tužni. Ja bih izašao napolje, popio 15 pića, kupio kokain za sto dolara, ostao budan do šest ujutru, uzimao bi tri "ksanaksa" i nekoliko "vikodina" da probam da zaspim. Probudim se u pet popodne... i opet se osjećam užasno”, priznaje Mobi.
