''Tako smo i mi dopali ovih ,,ozbiljnih ljudi'' koji su u stvari jedna skupina ateista koje je osnovala UDBA. A samo saopštenje, koje je nepotpisano, vjerovatno je pisao Neđeljko Rudović. U svakom slučaju tvrdnje iz naše reakcije nisu uspjeli da opovrgnu. I sami su priznali direktno učešće vojske Kraljevine Srbije u oslobađanju Podgorice a nisu opovrgli ni značaj proboja Solunskog fronta u oslobađanju čitavog jugoslovenskog prostora. Takođe, ovaj pokret nastavio je da brani Austrougraske zločine, okupaciju i aneksiju Crne Gore i da za okupatora i zločinca proglašava Srbiju što je poptuno apsurdno. Ko hoće, danas, 100 godina kasnije da bude na istoj strani sa Franjom Ferjančićem i Stjepanom Sarkotićem koji je osvojio Lovćen i oskrnavio grob Svetog Petra 2 Petrovića Njegoša, neka bude, ali ne na uštrb istine'', navodi se u saopštenju.
Kako tvrde, morali su da potvrde i to da je Kraljevina Crna Gora kapitulirala 1916.godine i nisu opovrgli da je Austrougarska monarhija integrisala prostor Crne Gore u potpunosti u svoj državno-pravni aparat.
''Kralj Petar Karađorđević nije poput Kralja Nikole, raspuštio svoju vojsku niti je u Srbiji ostavio jednog od svojih sinova da dočeka okupatore i potpiše kapitulaciju, pa je imao sa kim da se vrati u svoju zemlju i probojem Solunskog fronta oslobodi i nju i čitav jugoslovenski prostor. Kralj Nikola je nažalost ,pred sam kraj svoga života, ugasio svoju vojsku, koja je ispunila ratni plan i mogla je i sama da se povuče zajedno sa vojskom Kraljevine Srbije, što je Kralj Nikola zabranio, jer se po Novici Rakočeviću, plašio da bi se vojske ujedinile u jednu već na Krfu. Takođe ni institut međunarodnog prava na samoopredeljenje naroda, niste mogli da opovrgnete jer je to bilo opšte pravilo toga vremena, koje je i srpski narod u Crnoj Gori iskoristio 1918.godine i legalno i legitimno, apsolutno većinskom voljom, izabrao svoj dalji put'', ističe se u saopštenju.
Oni dalje tvrde da u Crnogorskom pokretu žale za komunističkim prvacima i komesarila koji su zatirali pravoslavlje.
''To što Živojin Mišić poziva da se uguši svaka agitacija ma od koga dolazila na teritoriji koju kontroliše saveznička vojska, koja je zavela privremenu upravu na čitavom prostoru bivše Austrougarske (pod koji je potpala i Crna Gora 1916.godine), dok se narodi na tom prostoru ne izjasne o svojoj daljoj sudbini samo govori u prilog tome da se srpski narod u Crnoj Gori na Podgoričkoj skupštini slobodno izjasnio o svojoj daljoj sudbini.
Dakle pošto ste u svom odgovoru potvrdili ili niste opovrgli sve ono što smo mi naveli u našem saopštenju ostaje nam se da vam se na tome zahvalimo.
Što se tiče litije i vašeg prigovora da ih nije bilo do 1995. jasno je da žalite za periodom od 1945.godine do devedesetih kada su neki komunistički prvaci i komesari zatirali pravoslavlje, ubijali sveštenstvo, rušili grob Vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša da bi na Lovćenu digli pagansko zdanje. Moramo da vam kažemo, to se vrijeme neće nikada vratiti. Litija Svetog Vasilija, našeg dobrog zaštitnika i simbola jedinstva Crne Gore i Hercegovine, je naša pobjeda nad tim bogoborstvom. A naša konačna pobjeda biće kada se vrati kapela Svetog Petra Cetinjskog na Lovćen i Vladika Rade bude sahranjen onako kako i priliči pravoslavnom arhijereju. Onako kako je odredio on a ne vi, Austrougarska monarhija i Veljko Milatović'', zaključuje se u saopštenju.
