Ovih dana ponovo odgovara pred sudom zato što je prodao nekretninu koja mu ne pripada, ali to je sitnica u odnosu na njegovu prvu prevaru.
Sve je počelo u martu 1995. godine faksom, koji je uputio Nelsonu Sakagučiju, Brazilcu koji je počev od 1981. bio zadužen za poslovanje sa inostranstvom u Banci Noroeste. Svi koji su ga do tada poznavali opisivali su ga kao lojalnog i vrijednog čovjeka. Banka je veoma uspješno poslovala. Nije bila velika, ali je ipak raspolagala sredstvima od oko 550 miliona dolara.
Faks koji je zauvijek promijenio život
U faksu koji će zauvijek promijeniti Sakagučijev život i mišljenje drugih o njemu, Nvude se predstavio kao Tafida Vilijams, jedan od funkcionera nigerijskog Ministarstva za vazduhoplovstvo. U faksu je objasnio da bi Nigerija željela da izgradi aerodrom u Abudži i da su joj za to potrebne investicije. Napisao je da mu je njihov zajednički prijatelj i klijent banke preporučio da stupi u kontakt sa Sakagučijem.
Brazilac je povjerovao. Nigerija je 1991. preselila prijestonicu iz Lagosa u Abudžu, pa je bilo razumljivo da tamo treba sagraditi aerodrom. Zajednički prijatelj, spomenut u faksu, zaista je postojao. Sakaguči ga je poznavao i cijenio, ali nije provjerio da li ga je on zaista preporučio.
Kada je Sakaguči doputovao na sastanak u London, sačekalo ga je četvoro Nigerijaca: trojica muškaraca i jedna žena. Nvude mu je prvi pružio vizit-kartu, na kojoj je pisalo da se zove Pol Ogvuma i da je šef nigerijske Centralne banke. Svoje pratioce Nezribea Okolija, Kristijana i Amaku Anadžemba predstavio je pod drugim imenima kao svog zamjenika, njegovu suprugu i visokog zvaničnika Ministarstva vazduhoplovstva.
Nepostojeći projekat
Zajedno su predstavili Sakagučiju projekat izgradnje novog aerodroma, koji je trebalo da košta 191 miliona dolara i donese banci veliki profit. Ukoliko Banko Noroeste pomogne, Sakaguči će dobiti proviziju od deset miliona dolara.
Ovo je vjerovatno presudilo. Iste večeri Sakaguči je Nvudeu uplatio 35.000 dolara, a nekoliko dana kasnije na račun u švajcarskoj uplaćeno je prvih četiri miliona dolara. Više od tri godine uplate su odlazile na račune u Švajcarskoj i na Kajmanskim ostrvima. Preko mreže od 17 fiktivnih kompanija Nvude i njegovi saučesnici podizali su novac.
Svakih nekoliko mjeseci Nvude je na falsifikovanom memorandumu Centralne banke tražio novac: čas za popravke, čas za plaćanje licenci, čas za podmićivanje. Sakaguči bi svaki put doznačio sredstva. Strogo su vodili računa da pojedinačna uplata ne bude veća od šest miliona dolara, jer bi tada Sakaguči morao da traži dozvolu upravnog odbora banke. Niko u banci nije primjetio kako novac polako nestaje. Na kraju je nestalo 242 miliona dolara, polovina kapitala banke.
Kockarski sindrom
Sakaguči je otkriven tek u zimu 1997/98, kada je španska Banka Santander htjela da kupi brazilskog konkurenta. Španci su pregledali finansije i primjetili neobične uplate u Švajcarsku i na Kajmanska ostrva, bez potrebnih dokumenata. Brazilac je izmišljao stalno nove izgovore zašto mu nedostaju papiri, ali kada su ga Španci pritisli, priznao je da voli da se kocka i da je novac uplaćivao Nigerijcima. Tada je vjerovatno i sam shvatio da je nasjeo na prevaru. Ali kao i svaki zaluđeni kockar, nastavio je da "igra", nadajući se velikom dobitku.
Specijalni međunarodni istražitelj ispitao je tokove novca iz Brazila u Nigeriju i lako ušao u trag Nvudeu, Okoliju i bračnom paru Anadžemba, koji su obilato trošili. Kupovali su nekretnine u Africi i Evropi, pravili žurke, kupovali nakit i satove i osnivali startap kompanije u Nigeriji. Istražitelji su lako našli novac i zaplijenili ga.
Ubistvo saučesnika
Kristijan Anadžemba to nije doživio, jer je 1998. poginuo u saobraćajnoj nesreći. Javna je tajna da su ga ubili njegovi saučesnici. Prethodne noći je za jedno veče spiskao 200.000 dolara. Pravi motiv ubistva nije jasan.
Godine 2003. nigerijski predsjednik osnovao je komisiju za rješavanje krivičnih djela prevare u zemlji. Nvude je pokušao da podmiti članove komisije, ali uzalud. Banda je uhapšena 2004. i izvedena pred sud u Abudži.
Iako optužen za podmićivanje, Nvude je pokušao da podmiti saradnike suda, pa čak i sudiju, koji je rekao da nije nadležan zato što zločini nisu počinjeni u Abudži. Nvude, Okoli i Anadžemba napustili su sud kao slobodni ljudi, ali su već pred vratima ponovo uhapšeni. Vrhovni sud je naložio njihovo slanje u staru prijestonicu Lagos.
Uhapšen, osuđen, pušten, uhapšen...
Ožalošćena Anadžemba priznala je na sudu prevaru i podmićivanje. Osuđena je na dvije i po godine zatvora i novčanu kaznu od 48 miliona dolara. Nvude i Okoli poriču zločine, pokušavaju da otmu svedoke i podmite ih - sve do svjedočenja Sakagučija.
Iskaz brazilskog bankara bio je tako poražavajući, da su obojica priznali krivicu. Okoli je osuđen na četiri godine zatvora, Nvude na pet puta pet godina. Zaplijenjana im je cjelokupna imovina.
