To je danas saopšteno na pres konferenciji povodom početka rada petog socijalnog servisa koji sprovode Glavni grad i Sekretarijat za rad, mlade i socijalno staranje, u saradnji sa Crvenim krstom Crne Gore.
Sekretar Sekreterijata za rad, mlade i socijalno staranje, Ivan Terzić, rekao je da servis predstavlja kombinaciju personalne asistencije i pružanja podrške za život u zajednici.
Kako je pojasnio, Sekreterijat je potpisao protokol u saradnji sa Crvenim krstom Crne Gore, koji će na operativnom nivou koordinirati projektom, u kojem su uključeni Udruženje mladih sa hendikepom, Udruženje paraplegičara, Organizacija slijepih i Organizacija gluvih i nagluvih.
„Kroz komunikaciju sa udruženjima, odlučili smo da Organizacija gluvih, zbog specifičnih potreba angažuje dva asistenta koji poznaju znakovni jezik gluvih i koji, uz tehničku podršku koju je obezbijedila Telenor fondacija, mogu pružiti podršku većem broju svojih korisnika u svakodnevnim preprekama sa kojima se susrijeću“, saopštio je Terzić.
Zamjenik Glavnog grada, Boris Mugoša, smatra da prethodna četiri realizovana servisa - Ženski paviljon na Kakarickoj gori, Prihvatilište za beskućnike, Dnevni centar za djecu sa smetnjama i teškoćama u razvoju, Centar za podršku djeci i porodici, mogu biti pokazatelji za uspješnost i petog socijalnog servisa.
„Sa ovim socijalnim servisom smo nastavili dobru praksu, a to je da Glavni grad obezbjeđuje finansije i svaku drugu vrstu logističke pomoći, ali da teret odgovornosti u smislu koncipiranja i kreiranja samog procesa najviše pada na onima na koje se proces odnosi, a to su nevladine organizacije“, rekao je Mugoša.
On je uputio poziv privrednim subjektima da se uključe u realizaciju projekta, kako bi bilo obezbijeđeno više asistenata.
Generalna Sekretarka Crvenog krsta Crne Gore, Jelena Dubak, istakla je da se specifičnost ovog socijalnog servisa ogleda u slobodi izbora, koja je data korisnicima da sami izaberu svoje asistente koji će im pomagati u svakodnevnim aktivnostima.
„Sa cifrom od šest hiljada eura, mi bi mogli na deset mjeseci imati još jednog personalnog asistenta, a mislim da to za neke velike privredne subjekte nije mnogo, dok s druge strane, zaista olakšavamo život osobama koje, zbog određenih okolnosti, imaju ograničenu mogućnost da uživaju sva prava koja bi trebalo da im budu dostupna.
Ona je rekla da njihovim primjerom žele da podstaknu i druge lokalne samouprave na slične inicijative.
Predstavnica nevladinih organizacija, Anđela Radovanović, ocijenila je da je personalna asistencija jedan od osnovnih preduslova za samostalan život OSI.
„Da bi neko mogao da donosi odluke o sopstvenom životu, da obavi bilo koju aktivnost i da snosi odgovornost za ono što uradi, neophodna mu je podrška. Zbog toga je personalna asistencija izuzetno važna, kako bismo imali veći broj OSI koji su aktivni učesnici u svakodnevnom društvenom životu“, kazala je Radovanović.
Ona je rekla da je dugogodišnje iskustvo nevladinih organizacija u sprovođenju projektnih aktivnosti, u kojima je OSI bio dodijeljen neki oblik personalne asistencije, pokazalo da su te osobe aktivnije u svojim zajednicama.
Predsjednik skupštinskog Savjeta za pitanja lica sa invaliditetom, Nebojša Kavarić, kazao je da će lokalna samouprava nastojati da realizuje slične inicijative, kako bi se poboljšao kvalitet života OSI.
„Ova gradska uprava, kao i svaka sledeća, propratiće trag poboljšanja kvaliteta života OSI u Glavnom gradu, koji je obraz svake lokalne zajednice i stepen uspješnosti i humanosti“, saopštio je Kavarić.
