Petri smatra da je jedan od razloga za veliki nivo sive ekonomije u Crnoj Gori prilično visoko fiskalno opterećenje zarada.
„Fiskalno opterećenje predstavlja razliku između onoga što poslodavac plaća, a zaposleni prima. Taj nivo je, kad se uzme međunarodni prosjek, relativno visok u Crnoj Gori. Vjerujemo da uvođenje neoporezivog praga za porez na dohodak fizičkih lica može da bude od pomoći“, saopštio je on na konferenciji za medije povodom redovne godišnje misije MMF-a.
Petri je ocijenio da je Crna Gora u 2017. ostvarila unapređenje u fiskalnom i finansijskom sektoru, da su makroekonomski izgledi pozitivni, ali da je nivo duga i dalje visok. Vlada će stoga, kaže on, morati da nastavi s naporima kako bi održala makroekonomsku i finansijsku stabilnost.
„Potrebna je kontinuirana fiskalna disciplina kako bi se riješilo pitanje visokog duga. Poreski sistem može da doprinese smanjenju neformalne ekonomije. Vjerujemo da bi bilo od pomoći da se finansiranje rashoda za zdravstveni sistem prebaci u većoj mjeri na opšte oporezivanje, a ne da se oslanja na doprinose za socijalno osiguranje“, istakao je on na konferenciji u Centralnoj banci Crne Gore (CBCG).
Iz MMF-a poručuju da nisu za povećanje minimalne zarade.
„Socijalni partneri saglasili su se oko toga da trošak povećanja minimalne zarade prebace na državu. U trenutnim okolnostima, gdje je visok dug, ne mislimo da je to dobra ideja. Kada bi došlo do povećanja minimalne zarade, došlo bi do povećanja penzija, zarada u javnom sektoru i nekih drugih rashoda u privatnom sektoru“, istakao je Petri.
Šef Misije MMF-a naglašava da postoji prostor za unapređenje efikasnosti PDV-a kroz eliminisanje izuzeća.
„Postoji nekoliko izuzeća kada je u pitanju porez na dobit pravnih lica. To bi se takođe moglo revidirati. Ovi predlozi zahtijevaju dobro planiranje i ne bi trebalo da budu odmah sprovedeni“, podvukao je Petri.
On smatra da su izdvajanja za penzije u Crnoj Gori veća u odnosu na međunarodno okruženje. Dodaje da je preveliki broj prijevremeno penzionisanih, te da oni nisu „pravično“ uplaćivali doprinose.
Petri je kazao da ne postoji zabrinutost kada je u pitanju likvidnost, jer su rezerve banaka „adekvatne i dovoljne“.
Govoreći o unapređenju Zakonu o radu, šef Misije MMF-a misli da bi u razgovore o tome, pored socijalnih partnera, trebalo uključiti neformalni sektor koji niko ne predstavlja, a koji je takođe dio ekonomije. On napominje da bi zakon trebalo osmisliti tako da omogući ljudima da imaju više poslova.
Petri je poručio da je učešće vlade u privatnom sektoru veće nego što bi trebalo da bude. Preduzeća u državnom vlasništvu bi, kaže on, trebalo da postoje u onim sektorima gdje nema tržišta, a u Crnoj Gori, prema ocjeni MMF-a, ima veći broj javnih preduzeća nego što ima propusta na tržištu.
Komentarišući novu Monstatovu potrošačku korpu, Petri je rekao da bi u nju trebalo uračunati i trošak rente. Prema njegovim riječima, bitno je da se komponenete korpe izračunaju na ispravan način.
„Ako vam se ne dopadaju brojke, onda bi trebalo voditi računa o javnim politikama“, poručio je Petri odgovarajući na pitanja novinara.
Ministar finansija Darko Radunović rekao je da je javni dug na kraju 2017. iznosio 2,76 milijardi eura, odnosno 65,9 odsto BDP-a. Projekcije su, kaže on, da će do 2020. biti na nivou od 57,5 odsto BDP-a.
Radunović smatra da je Crna Gora u prvoj godini fiskalne konsolidacije ostvarila željene rezultate. Zabilježen je, podsjeća on, rast ekonomije od 4 odsto, što je, prema njegovim riječima, uslovilo povećanje zaposlenosti i zarada.
„Zabilježen je suficit u iznosu od 17, 9 miliona eura. Trend se nastavlja i u ovoj godini, pa je u prva dva mjeseca rast prihoda 26 miliona eura“, naglašava ministar finansija.
On je, komentarišući preporuke MMF-a, naglasio da se ne razmišlja o povećanju stope PDV-a, već da će se preispitati odluke o izuzećima.
Guverner CBCG Radoje Žugić saopštio je da je svih 15 banaka u 2017. unaprijedilo poslovanje.
„Vidljiv je pad loših kredita, kamatne stope su pale na 6,71 odsto, a banke su likvidne i solventne. Prošle godine smo donijeli veliki broj zakona i podzakonskih akata, osnažili regulaciju, implementirali standarde finansijskog izvještavanja, unaprijedili IT sistem. Uradili smo veliki posao i smatramo da je 2017. bila jedna od uspješnijih godina“, zaključio je Žugić.
