,,Sudeći i po izvještaju Vlade SAD, Zapadni Balkan očito je nestabilniji u odnosu na period od pre tri ili četiri godine. Prilike u ovom delu Evrope pogoršavale su se kako je rastao uticaj Rusije“, tvrdi Jelena Milić u razgovoru za Pobjedu.
POBJEDA: Govorite o ,,mekom“ uticaju Rusije?
MILIĆ: Govorim i o ruskom ,,hard power“, koja se u Srbiji očituje i kroz ekonomski i kroz sistem bezbednosti. Nedugo nakon što su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić preuzeli vlast, u Beograd su stigli šef Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev i ministar odbrane Sergej Šojgu.
,,Od dolaska Zorana Đinđića na vlast, Srbija je sa Rusijom sramno malo sarađivala u odbrani i bezbednosti. Vreme je da se to promeni“, rekao je tada Šojgu.
Nažalost, promenilo se, što potvrđuju ne samo tridesetak razmontiranih ruskih ,,migova“, koje je Rusija prodala Srbiji, nego i razmena obaveštajnih podataka, kao i konstantna opstrukcija suđenja ratnim zločincima pred domaćim sudovima.
Kada je reč o tvrdoj ekonomskoj moći, Naftna industrija Srbije (NIS) i Gasprom mnogo su važniji i opasniji primeri ruskog uticaja od Humanitarnog centra u Nišu. Tim pre što je Srbija jedina zemlja koja je svoju celokupnu naftnu i gasnu industriju dala u većinsko vlasništvo strancima.
POBJEDA: Da, ali to nije učinila Vlada Aleksandra Vučića, nego Borisa Tadića.
MILIĆ: Tako je. Šta su posledice? Ne samo način eksploatacije, male rudne rente i sl. nego i činjenica da ove ruske kompanije imaju i svoj sistem korporativne bezbednosti, u kojem, po informacijama koje imam, participira veliki broj nekadašnjih visoko pozicioniranih operativaca u zločinačkom bezbednosnom aparatu Slobodana Miloševića. Kako u civilnom, tako i u vojnom.
POBJEDA: Pomenuli ste ruski Humanitarni centar u Nišu. Zašto Moskva toliko insistira na njegovom diplomatskom statusu?
MILIĆ: Zato što diplomatski status ne važi samo za osoblje centra, nego i za prostor, što znači da u tom slučaju Srbija gubi nadležnost i uvid u to što se u Humanitarnom centru događa.
Kremlj i ministar Ivica Dačić ponavljaju da Rusi u Nišu imaju ,,dva kučeta i četiri mačke“. Šta će onda tim mačkama diplomatski status?
Ne zaboravite da su general Bratislav Dikić, kome se u Podgorici sudi za pokušaj terorizma, kao i organizacija Srbska čast, svojevremeno baš u Nišu organizovali anti-NATO demonstracije.
Čekajte, ko se u Srbiji zalaže za ulazak Srbije u NATO? Niko! Čemu onda demonstracije?
POBJEDA: Što hoćete da kažete?
MILIĆ: Hoću da kažem da je cilj tih demonstracija bio upoznavanje i povezivanje ljudi koji su kasnije išli da ratuju u Ukrajini, koji su 16. oktobra 2016. pokušali da sruše vlast u Crnoj Gori i ubiju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, koji su 9. januara 2018. u Banjaluci prisustvovali proslavi nelegalnog ,,Dana RS“… Srbska čast vežba na terenima Treće padobranske brigade u Nišu, u ruskom Humanitarnom centru obučavaju se srpski vatrogasci. Ti ljudi bi jednoga dana mogli biti lična garda Milorada Dodika, oružani sistem u oružanom sitemu.
POBJEDA: Predsjednik Aleksandar Vučić tvrdi da Srbiju vodi u EU. Vjerujete li mu?
MILIĆ: Ponekad zaista poverujem da je cilj predsednika i premijera Vučića– jer on je istovremeno i premijer i predsednik– članstvo Srbije u EU. Nažalost, sam Vučić me svojim postupcima uvek demantuje.
Njegova populistička teza ,,narod ište“, ,,narod voli Ruse“, koju forsira i ruska strana – poslednjih godina sve više i pojedini zapadni zvaničnici - zapravo je istorijski neutemeljena. Naime, kao i svaka velika sila, i Rusija je, trgujući uticajem na Balkanu, uvek vodila politiku koja je bila isključivo u skladu sa njenim vlastitim interesima. U tom smislu, iako je ovde dočekana kao neprijateljska, izjava Hojt Brajana Jia o tome da Srbija ne sme još dugo ,,sedeti na dve stolice“ bila je najdobronamernija poruka koju je Beogradu uputio jedan zapadni zvaničnik. Zvučaće paradoksalno, ali Jiovu poruku najbolje je razumeo upravo Aleksandar Vučić.
POBJEDA: Zašto?
MILIĆ: Zato što Srbija ima nacionalističku, prorusku, lažno zapadnu i lažno demokratsku opoziciju. Ne govorim o Zavetnicima ili o Dverima; govorim o Vuku Jeremiću, Saši Jankoviću,+ Draganu Đilasu, koji su u ovom momentu ključ problema. Naime, kada bi demokratska opozicija insistirala da se takva politika zaustavi, Vučić ne bi u ovoj meri mogao da se približava Moskvi, niti da dopusti Rusiji da se ovako širi. U tom smislu, Vučić je još i dobar kakvi su ostali.
Sa druge strane, opoziciona Demokratska stranka Srbije nedavno je objavila apel u kojem od predsednika Vučića traži da prekine pregovore sa kosovskim Albancima u Briselu. Ideju DSS-a o ,,zamrznutom konfliktu“ podržalo je i nekoliko vladika SPC, među kojima i mitropolit Amfilohije.
POBJEDA: Šta podrazumijeva ,,zamrznuti konflikt“?
MILIĆ: Podrazumeva zastoj Srbije u približavanju EU; podrazumeva Srbiju kao pravoslavnu džamahiriju; nasilnu solidarnost Srbije i Rusije; što čvršću vezu puške, vere i krvnih zrnaca Beograda i Moskve, tog starog crnorukaškog, apisovskog koncepta od kojeg se srpsko društvo nikada nije odvojilo.
Kada govorim o nasilnoj solidarnosti, šta je osnov za potencijalnu rusku intervenciju ako već znamo da u Srbiji, za razliku od država nastalih raspadom SSSR-a, nema ,,ugroženih“ Rusa?
Šta je faktor homogenizacije Srbije i Rusije? Pa, pravoslavlje, koje se uzima kao ,,organska veza“ dva naroda.
Sa druge strane, iza insistiranja na ,,zamrznutom konfliktu“ krije se ideja o podeli Kosova, koja podrazumeva komadanje BiH. Rusi danas spinuju priču da se Priština sprema da upadne na sever Kosova...
POBJEDA: Rusi spinuju?! Izvinite, to kaže predsjednik Vučić.
MILIĆ: Nažalost, izjave Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, Nebojše Stefanovića i Aleksandra Vulina često se ne razlikuju od izjava Marije Zaharove i Sergeja Lavrova. Poslednjih nedelja svi oni ponavljaju da kosovska Vlada nema pravo da funkcioniše na severu Kosova, iako veoma dobro znaju da je to suština Briselskog sporazuma: pravne i bezbednosne institucije Prištine funkcionišu na celoj teritoriji Kosova.
POBJEDA: Kome je u interesu zastoj briselskog dijaloga Srbije i Kosova?
MILIĆ: Svima! Odnos vlasti Kosova prema Specijalnom sudu za ratne zločine, koji je sramota i Prištine i zapadne međunarodne zajednice, pokazuje da ni albanskoj strani očito ne odgovara Briselski sporazum. U tom smislu, verujem u tajni dogovor Vučić-Tači o podeli Kosova, koji bi Vladi u Prištini omogućio da svojim građanima kaže - SAD nas pritiska, dajte da podelimo Kosovo i da ne zavisimo od Amerikanaca. Evo, za dva ili tri meseca, kako je najavljeno, čućemo Vučićev predlog koji bi, bojim se, mogao ići u tom smeru.
Po mom sudu, podela Kosova bila bi krajnje opasna jer bi izazvala loš efekat u regionu.
POBJEDA: Kakav tačno efekat?
MILIĆ: Podela Kosova, pojačani ruski uticaj u regionu, inertna EU zagledana u Bregzit, nezainteresovana administracija predsednika Donalda Trampa, paramilitarne jedinice u Republici Srpskoj koje bi se mogle pojaviti kao oružane snage u rukama Milorada Dodika sasvim sigurno vode do novih turbulencija u regionu, odnosno do nekog novog kumanovskog scenarija, kakav smo videli 2015, tokom sukoba u Makedoniji. Zato je važno da sve ksenofobičniju EU ubedimo da nas u paketu zajedno što pre primi u članstvo.
(opširnije u Pobjedi)
