“Različite međunarodne organizacije počele su da pišu izvještaje i objavljuju tekstove da se vrši tortura nad uhapšenim u toj akciji. Čak se sumnjalo da je Ceca pretučena, ošišana… Bilo je tu još nekih imena privedenih za koje su navodili da su bili izloženi teškom maltretiranju i zlostavljanju. Neki od tih izvještaja su došli do mene i kao tadašnji ministar za ljudska prava zatražio sam da idem u Centralni zatvor”.
Kako je izgledao taj obilazak?
“Tražio sam da mi, bez ikakvih namještaljki, otvore vrata ćelija u kojima su bili smešteni uhapšeni. Bukvalno sam rekao: “Otvorite ta vrata” ne znajući ko je iza njih. Razgovarao sam sa uhapšenima, pitao da li ih neko tuče, maltretira… Vjerujte, niko ništa takvo nije rekao”.
Potom su vam pokazali i ženski paviljon?
“Da, došli smo do ženskog paviljona. Tu sam se zaista neprijatno osjećao. Slab sam na takve stvari, žensko u zatvoru. Već ta činjenica me je činila slabim u tom trenutku. Utom stražari otvaraju vrata, kad iza njih stoji Ceca”.
Kako je izgledala?
“Kao neka djevojčica, u sivoj trenerci. Smije se, ja ne mogu da vjerujem. Očekujem da vidim uplakanu ženu, a ono žena se smije. To je, iskren da budem, bio šok za mene”.
Razgovarali ste, šta vam je rekla?
“Pitao sam je da li je neko neko dira, maltretira. Odgovorila je sa osmijehom: “Ne, ne, svi su korektni, niko ništa”.
Kako je izgledala njena ćelija?
“Pogledom sam prešao po sobi. U njoj su bila dva kreveta. U trenutku kada sam ja bio u posjeti, bila je sama. Da li je imala cimerku, ne znam, u tom trenutku je bila sama. Pitam: “Treba li vam šta”, a ona odmah odgovara: “Pinceta”.”
I krenula je potraga za pincetom?
“Sa mnom je u posjeti bila moja tadašnja šefica kabineta Tanja Barošević. Pitam: “Tanja imaš li pincetu?” Ona počne da traži po torbi, ali bezuspješno. Kažem: “Pa Tanja, kako nemaš pincetu?” Šta ću, okrenem se Ceci i kažem: “Ništa, doneću ja kad dođem drugi put”.”
A ona će vama na to?
“A ona meni: “Valjda ću ja da izađem dok ti dođeš drugi put”. I stvarno se to desilo, izašla je prije nego što sam otišao ponovo. Eto, ovo je sva istina”.
Kakav vam je utisak poslije tog susreta?
“Skidam joj kapu! Šta god ko pričao o njoj, pokazala je hrabrost. Žena je bila u zatvoru, a sa dvije noge na zemlji. Ponašala kao da to nije ništa. A ja sam razmišljao šta ću ako zaplače. Niti mogu da pomognem niti tu šta od mene zavisi. To je za mene bio najveći utisak”.
Komentari (13)
ONA I NJEN MUZ SU ZASLUZNI ZA LOS REJTING SRBIJE U CIVILIZOVANIM DRZAVAMA
Svi ovi koji Ljajica kritikuju hoce da izginu za kartu kad Ceca dolazi u CG.
Jeli je pitao koliko je miliona uzela od prodaje igrača Obilica !
Iz njegovog razgovora čovjek bi pomislio da je vidio neku zaslužnu , osobu čijim djelima se divi, kojoj odaje priznanje za njeno držanje , i reklo bi se počastvovan što je razgovarao sa njom i pokušao da joj učini uslugu. Prosto ne mogu da vjerujem da jednoj osobi koja ima kriminalnu prošlost i koja je osuđena a koja se bez imalo pokajanja ponaša tako opušteno kao da ništa nije kriva, čovjek na takvom položaju pridaje toliko važnosti i sa uvažavanjem priča o susretu sa njom.
Qkala zemljo kad se Vladin zvanicnik divi saradniku organizovanog kriminala, saucesniku u atentatu suverena demokratske zemlje. Qkala Srbijo nikad ustati nećeš dok ubijaš legitimno izabrane vladare. u XIX vijeku ubili ste Karadjordja, u XX ubijen Aleksandar, a u XXI vizionara Đinđića.
Ovako se od kriminalaca prave heroji, jer im se slabi ljudi dive i veličaju njihovo držanje i njhova djela.
Tada se pricalo da je Rasim kao poklon CECI nosijo ,,PAZARSKE FARMARICE"
NOSIJO a cobancino a!
Ako je iko zaradio Obilicevu medalju ili bar medalju Damjanovog zelenka to je Rasim Lajic.
Ministar skida kapu osudjenom kriminalcu, koji je robijso sa nanogicom...Tuga.
,, DIVA" ZENA ,, NARODNOG HEROJA "
Zena ratnog zlocinca i koljaca!! Sve se vraca i sve se placa!
Rasim je najveci Gospodin u srpskoj vladi pa i u regionu .
