Za Kusturicu kažu da je „rodio“ iz srca samo dva filma s početka karijere, a ostale iz debelog crijeva. Što nema osnova. „Underground“ je, sigurno, nastao iz duše, i to iz njene tamne strane... A slavljenik „Arizona Dream“ - iz mozga. Iz onog dijela odakle se reflektuju snovi.
Dva božja raba
Znate, „Arizona Dream“ je jedan pametan film. Bio je bistar kad je bio mali, a ostao je takav i sada, kada je odrastao. Morao je biti takav kad su ga odmah po rođenju blagosiljali kumovi muzikanti -Goran Bregović i Igi Pop. Na prvi plač malog „Arizone“ uletjeli su njih dvojica u bolničku sobu i uveličali slavlje vihornom „In the Deathcar“ i originalnim instrumentalom „Dreams“. Kasnije su, doduše, Makedonci obradili ovu drugu melodiju nazvavši je neinventivno „Kaleš, bre, Anđo“, ali koga briga za to...
Koliko od Igijevog glasa u naslovnoj numeri prolaze trnci po čitavom tijelu, možda najbolje opisuje svježi komentar nekog zalutalog slušaoca na Jutjubu: „Ovo je Lenard Koen, zar ne?“ Čemu podsmijeh? To ima smisla. Izgleda da su se dva božja raba dogovorila da nekog odžepare. Dok se prvi tek tako potpisao ispod nekoliko „izvornih klasika“, drugi je maznuo Koenov glas, u najljepšem smislu te riječi. I doslikali su dugu u očima filma, bez koje „Arizona Dream“ ne bi bio to što jeste.
Očeve riječi
Poznata je priča, čiji scenario potpisuju Kusturica i Dejvid Etkins, o onoj palačinkastoj ribi koja ima oba oka na istoj strani glave. I leti od Beringovog mora pravo u san Eksela Blekmara kog igra Džoni Dep. „Ako hoćeš da pogledaš nekome u dušu, moraš prvo da vidiš njegove snove.“, sjeća se Eksel očevih riječi.I zbilja... U ovom filmu, koji je prvobitno nazvan „Američki sanjari“, svi odreda sanjaju. Sanjaju stvarnost koja opet postaje san.
Eksel sanja Eskima Duija, koji lovi ribu u zaleđenom jezeru negdje u bespućima Aljaske. Njegov ujak Leo (Džeri Luis), prodavac automobila, sanja kadilake poređane jedan na drugi, sve do mjeseca. Zavodljiva Elejn (Fej Danevej) sanja mijazakijevsku letilicu u kojoj će krstariti nad Arizonom, dok njena rastrojena pastorka Grejs (Lili Tejlor), sa onom harmonikom što neodoljivo podsjeća na Molkinu (iz „Oriđinala“), u snovima želi da se ubije.
Ipak, najčistije od svih sanja Ekselov prijatelj iz djetinjstva Pol Ležer (Vinsent Đalo) koji želi da postane glumac pošto-poto. On i dok spava ponavlja naučene replike iz filmova, koje sprema za audiciju.
Pored svih pomenutih zvijezda, čini se da je Kusturica baš sa Đalom najviše pogodio: skoro svaki kadar u kom se pojavljuje je urnebesan, a omaži Skorsezeu, Kopoli i Hičkoku, koji se provlače kroz film, uz Ležerovo „preglumljivanje“ dobijaju pun smisao.
Na koncu, i Kusturica je sanjao u ovom filmu.Ne znamo tačno što, ali možda jeste jednu zlatnu holivudsku statuu. No, morao je da se zadovolji Srebrnim berlinskim medvjedom.
Bezgrešni Čehov
Dobro bi bilo snimiti film ili napisati neki dramski komad u kom se u prvom dijelu/činu vidi puška okačena na zid ili pištolj koji proviri iz fioke, koji uopšte ne opale do kraja. Čisto za promjenu. U filmu Eksel pominje „jednog ruskog pisca“ i parafrazira ono što je rekao o vatrenom oružju. Svi već tada znaju da će neko stradati na kraju...
Obično u bajkama, mrtve princeze ožive kad ih poljubi princ. Ovdje baš nakon toliko čekanog poljupca, Grejs se podiže zajedno sa stolicom skoro do plafona, dok gleda „svog princa“ u maćehinom zagrljaju. I odlučuje da ostvari san.
U redu... Čehov jeste bezgrešan. Uvijek pogodi. Ali zato stari namćor Selindžer nije. To što je kroz Holdenova usta rekao da mrzi filmove, to jednostavno ne može da bude istina. Odgledao ih je taj mali milion, prije odlaska sa ovog svijeta. Moguće čak i „Arizona Dream“. I ne samo to, nego se, gledajući ga, čak i slatko nasmijao... Makar nekoliko puta.
Skok s Ajfelovog tornja
Džoni Dep je tokom posjete Srbiji govorio o kolegama iz filma „Arizona Dream“ Fej Danevej i sad već pokojnom Džeriju Luisu, za koje se znalo da nijesu baš laki za saradnju.
- U tаkvim slučаjevimа čovjek stаvi ispred sebe zid i kаže: „Oni neka rаde svoje, jа ću svoje.“ Međutim, nа snimаnju se pokаzаlo dа Džeri Luis uopšte nije težаk. Nаprotiv. Uvjerio sаm se i dа je velikodušnа i vrlo, vrlo zаbаvnа osobа. Pritom i prаvi džentlmen. A Fej? O njoj mogu dа kаžem samo toliko dа imа utvrđen nаčin rаdа i dа joj se nije lako prilagoditi – kazao je glumac.
Ipak, priznaje Dep, najviše ga je opčinio Kusturica.
- Emir nije tipičan režiser. On je nešto sasvim drugo, više je eteričan (nadzemaljski). Rad s njim je saradnja u najboljem smislu te riječi. Za njega bih skočio s Ajfelovog tornja – rekao je Dep.
FOTO: pinterest.com / media.senscritique.com / i.skyrock.net
