Piše:
Marija Ivanović
Prije premijere „Star Wars: The Last Jedi“ u režiji Rajana Džonsona izgledao je kao film stvoren da ga fanovi dignu u nebo, a kritičari zakopaju šest metara ispod zemlje. Zadnji film pokojne Keri Fišer, nastavak ostvarenja „The Force Awakens“ (Dž. Dž. Abrams, 2015) koje je raspametilo fanove, trejler sa Čubakom i slatkim čupavim pingviničastim porgsima, veliki povratak Marka Hamila u ulozi Luka Skajvokera... Ma, sve je slutilo na još jedno bezglavo obožavanje fanova.
Ipak, nakon što je film stigao u bioskope, situacija je drugačija. Sada su kritičari ti koji dižu „The Last Jedi“ u nebesa, a većina fanova pljuje ga i čašćava jedinicama i dvojkama na filmskim sajtovima kao što su IMDB i MUBI. Grupa fanova je čak pokrenula peticiju da se ovaj naslov ukloni iz SW kanona! Što se to dogodilo?
Dragi SW fanatici i oni koji malo manje režu vene na svemirsku operu Džordža Lukasa, dogodila se – revolucija. I najbolji SW film još od „The Empire Strikes Back“ iz 1980. godine.
Svježi trikovi
Režiser Rajan Džonson odbio je da povlađuje fanovima. Štaviše, počeo je da ih troluje! Ne želeći da njegovo ostvarenje bude kao „The Force Awakens“, visokobudžetni moderni fan film koji počiva na staroj slavi, nostalgiji i omažima franšizi, Džonson je potpuno ubio u pojam svakoga ko je očekivao „još samo jedan“ SW nastavak. „The Last Jedi“, osma SW epizoda, značajno se razlikuje od ostalih filmova iz ovog univerzuma i ruši sva očekivanja koja je postavilo prethodno ostvarenje, iako voli njegove junake i priču. Džonson se kockao i – što se ljubitelja dobrog filma tiče – njegova kocka se isplatila.
Filmovi iz SW franšize sežu od zvijezda do dubokog mulja. Čak se ni za ostvarenja koja filmofili najviše vole ne može reći da nemaju predvidljivih ili suvišnih momenata. Naravno, „The Last Jedi“ je daleko od savršenog filma, ali zahvaljujući Džonsonovim trikovima uspijeva da uradi nešto što odavno nijesmo doživjeli sa novijim SW pričama – polazi mu za rukom da iznenadi.
Džonson se poigrava sa očekivanjima fanova od početka. Vrti im glave kao čigre, ne prestajući da vrti likove, spaja ih, razdvaja, ubacuje u smrtne opasnosti, puni im glave moralnim dilemama, tjera gledaoce da vide od čega su satkani...
Pritom, ne zaboravlja na vizuelne poslastice – od neobičnih stvorova (porgsi, kristalne lisice, džinovski budalasto ušati konji), do otkrivanja predivnih planeta i borbi sa svjetlosnim mačevima. Ovo putovanje traje čak 152 minuta, ali tokom njega ni najstrastveniji pušač neće pomisliti da izađe iz bioskopa i zapali cigaretu.
Bez servisiranja
Očigledno je da Džonson nije zabavljač publike, iako film ima momenata kojima podilazi fanovima. No, takvi detalji, poput vraćanja Jodinog duha i njegovog razgovora sa Skajvokerom, ne mogu ni da se uporede sa „servisiranjem“ fanova u filmu „The Force Awakens“.
Neka vas ne zavara laki humor koji se manje-više uspješno provlači kroz cijeli film. Ova priča je duboko tragična. Tužna i predivna u isti mah, kao i pogled na Keri Fišer, zadnji put u ulozi Leje. Srce igra od radosti i slama se istovremeno.
„The Last Jedi“ razlikuje se po tome što je njegov režiser pronašao novu, svježu snagu u starojeziku „Star Warsa“. Džonson je uspio da podmetne viziju u blokbaster, pokazavši kako budućnost ove franšize može da izgleda pod uslovom da njeni kreatori odustanu od robovanja „svetoj“ svemirskoj operi i pokažu malo originalnosti.
Oholost džedaja
U filmu „The Last Jedi“ prepliću se stari-novi elementi zbog kojih je SW univerzum postao toliko voljen – idealizam, lojalnost, žrtvovanje, borba dobra i zla, tame i svjetlosti, života i smrti, nade i očaja. I baš tu dolazi do izražaja Džonsonova vizija.
Njegov pogled na SW univerzum je ambivalentan – ni slučajno nije crno-bijel. U Kajlu Renu (sjajni Adam Drajver) i Rej (Dejzi Ridli) ne živi svjetlost ili tama, već oboje. Zbog toga su scene njihovih sastanaka i rastanaka toliko napete i uzbudljive. Nikada ne znate koja strana Sile će da preuzme volan.
Naravno, fanove je najviše uvrijedilo portretisanje Luka Skajvokera. Od onog furioznog, optimističnog i hrabrog mladića ostala je samo sjena – džangrizavi starac koji misli da džedaji zaslužuju smrt zbog sopstvene oholosti. Baš to je najveći i najubjedljiviji rizik koji je Džonson preuzeo. Režiser se, crni fanovi, usudio (!) da dovede u pitanje džedajsku religiju.
Nažalost, najzagriženiji poklonici SW svijeta pokazuju istu oholost o kojoj govori Skajvoker. Ne vide da je Džonson prodrmao temelje džedaja samo da bi sahranio prošlost i iz nje stvorio nešto novo. Kao što kaže Kajlo Ren: „Ubij prošlost, ako moraš. To je jedini način da postaneš ono što jesi.“ Rajan Džonson je to uradio i zbog toga je Sila u filmu „The Last Jedi“ tako prokleto jaka.
Ocjena: 8,2/10
Režija: Rajan Džonson Uloge: Dejzi Ridli, Mark Hamil, Džon Bojega, Adam Drajver, Keri Fišer, Oskar Ajzak Trajanje: 152 min
FOTO: imdb.com / ew.com
