„Kosovo Crnu Goru vidi kao zemlju koja će, zajedno sa Albanijom, biti prva naredna članica EU, što je veoma važna vest za Balkan, baš kao što je članstvo Crne Gore u NATO-u bio najznačajniji događaj za naš region u 2017. godini“, kaže Hodžaj za Pobjedu.
POBJEDA: Zašto onda Kosovo još nije obilježilo granicu sa Crnom Gorom?
HODŽAJ: Vlada Kosova je, zajedno sa pratećim izveštajem, kosovskoj Skupštini nedavno ponovo prosledila sporazum potpisan 2015. Demarkacija granice sa Crnom Gorom stvar je unutrašnjeg konsenzusa Vlade Kosova, odnosno stranaka koje čine Vladu premijera Ramuša Haradinaja. Reč je, dakle, o razlikama između partija i parlamentarnih grupa u Skupštini Kosova, a ne o otvorenom međudržavnom pitanju.
POBJEDA: Srpska lista, koja je pod direktnom kontrolom Beograda i Moskve, oštro se protivi demarkaciji granice Kosova i Crne Gore.
HODŽAJ: Imam veliku nadu da će Srpska lista ipak podržati obeležavanje granične linije Kosova i Crne Gore. Naravno, nisam naivan, pa ne isključujem mogućnost da Beograd iskomplikuje stvar prilikom završnog glasanja u Skupštini Kosova.
POBJEDA: Zašto?
HODŽAJ: Poseta nekoliko srpskih predstavnika sa Kosova Moskvi, kao i uticaj Rusije preko određenih NVO na severu Kosova, otvaraju pitanje preciznije ocene ruskog uticaja u tom delu zemlje, što naša Vlada ne podržava. Znamo da je Rusija protivnik Kosova koji pokušava da naškodi našoj međunarodnoj reputaciji, pa nas zato i brine to što se Srbija pretvorila u bazu ruskog uticaja na Balkanu. Mislim da je došlo vreme da se time ozbiljno pozabave naši međunarodni partneri.
POBJEDA: Kada kažete da je Rusija protivnik Kosova, mislite na to što Moskva nije priznala kosovsku nezavisnost?
HODŽAJ: Ne samo to.
POBJEDA: Koliko je tačno zemalja priznalo nezavisnost Kosova? Pitam Vas zbog toga što šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdi da su neke države u međuvremenu povukle odluku o priznanju Kosova, a da se neke na to spremaju.
HODŽAJ: Kao suverenu i nezavisnu državu Kosovo je do sada službeno priznalo 115 država sveta. Takođe, Kosovo je učlanjeno u 67 evropskih i svetskih organizacija, što pokazuje da je integracija naše zemlje u međunarodne sisteme nezaustavljiv proces i, u geopolitičkom smislu, konačna činjenica. Svima u Evropi i svetu je to jasno izuzev Srbiji koja, lansirajući lažne vesti i kampanje bez efekta, razotkriva svoj pravi karakter u odnosu na Zapad i predstavlja sebe kao izvor nestabilnosti Balkana.
Inače, kada god to poželi, ministar Dačić od nas može dobiti kompletan dosije sa svim priznanjima i svim učlanjenjima Kosova u međunarodne organizacije. Možda bi to mogao biti naš poklon Ivici Dačiću za novogodišnje praznike.
POBJEDA: Koliko je realno da Kosovo uskoro postane članica UN?
HODŽAJ: Veoma je realno.
POBJEDA: To će prihvatiti Srbija i Rusija?
HODŽAJ: Iako su odnosi Kosova i Srbije bili veoma teški, iako je reč o dugoj istoriji sukoba, ratova i etničkog čišćenja, svetsko iskustvo pokazuje da je, gde postoji politička volja, takav cilj ostvariv.
POBJEDA: Prepoznajete li u današnjoj Srbiji političku volju da prizna Kosovo, odnosno da do kraja radi na „punoj normalizaciji odnosa sa Prištinom“?
HODŽAJ: Puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije ima tri cilja. Prvi je učlanjenje Kosova u OUN, drugi - uspostavljanje diplomatskih odnosa kao akt međusobnog priznavanja, i treći - međusobno priznavanje.
Kao ministar spoljnih poslova Kosova, sedam godina sam svakoj državi članici EU koju sam posetio postavio pitanje koje Vi meni sada postavljate: što, dakle, za vas znači pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije? Svi su mi rekli isto: znači uzajamno priznanje Kosova i Srbije.
Čim Kosovo i Srbija potpišu sporazum međusobnog priznanja, Rusija više neće imati nijedan politički, pravni ili moralni argument da spreči učlanjenje Kosova u OUN. Rusija je, nažalost, Kosovo do sada koristila kao geopolitičku kartu svoje agende na Balkanu i u Evropi, čime je, po mom sudu, više štete nanosila srpskim interesima nego što je Srbiji, koju na taj način drži ucenjenom, obezbedila konkretnu dobit.
(opširnije u Pobjedi)
