Ističe da se zaoštravaju stvari između političkog istoka i političkog zapada i da Srbija treba da bude dio rješenja, a ne dio problema.
POBJEDA: Stalno upozoravate na ruski uticaj. Da li Vučić pritisnut od Zapada može Putinu, prilikom predstojeće posjete Rusiji, konačno da kaže na koju stranu ide Srbija?
MILIĆ: Ne očekujem mnogo od jedne posete zato što se jako malo zna o njenom sadržaju, ali je očito da Srbija jeste u raskoraku koji se ogleda u sledećem: stalno se predstavlja da su SAD i Rusija dve strane iste medalje, koje vuku Srbiju svaka na svoju stranu i nekako je rascepljuju kao da ne postoji razlika u sistemu vrednosti, ideologiji, ustrojstvu između SAD i Rusije uključujući i to da su SAD u partnerstvu sa EU i da ne postoje nikakve tenzije.
U tom kontekstu se EU predstavlja kao nužna alternativa, a namerno se prenebregava u srpskoj javnosti da je EU produžila sankcije Rusiji, da su SAD i EU uvele zajedničke sankcije Rusiji. Čak i zemlje koje nisu članice NATO, poput Švedske i Finske, ali jesu EU sve dublje se integrišu i zajedno sarađuju. Dakle, to su isti sistemi vrednosti sa povremenim izazovima tipa Bregzit i pobeda Trampa. Ti sistemi vrednosti su mnogo bolji, sličniji i duboko integrisaniji deo sveta nego što bi to javnost u Srbiji htela da bude predstavljeno.
U tom kontekstu verujem da bi moglo da se desi da se konačno raščisti pitanje takozvanog humanitarnog centra i nadam se da će se to desiti, jer sadašnja situacija oko tog centra uveliko koči primenu individualnog plana partnerstva između Srbije i NATO, pogotovu onaj deo koji se tiče jačanja kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama.
Nije stvar pitanja izgradnja vojnih baza, već je stvar normative EU koja kaže da ne mogu postojati dva različita sistema i na to se mora obratiti pažnja.
POBJEDA: Rekli ste da se malo zna oko posjete Vučića Rusiji. Da li očekujete da će se nakon te posjete pojačati ruski uticaj na Srbiju i u čemu se može ogledati pritisak?
MILIĆ: Jedna od najmanje analiziranih stvari, skoro paralelni sistem bezbednosti koji su Rusi napravili u Gaspromu i Srbija gasu imajući u vidu da u Gaspromu imaju većinski paket i da su organizovali svoj korporativni sekjuriti i dosta ljudi iz bivšeg Miloševićevog sistema bezbednosti je angažovano kao privatna stručna lica za obezbeđenje u tim strukturama.
Zanimljivo je da kada u Srbiji krene predizborna kampanja u proputinovskim novinama baš tada osvane veliki broj reklama ta dva preduzeća, a na naslovnoj strani idu materijali vladajuće koalicije.
Pored tzv. srpsko-ruskog humanitarnog centra, rekla bih da je pitanje ne samo eksploatacije preko onoga što su kvote, subvencija i ostalih problema koje neupitno postoje kada je transparentnost tih kompanija u pitanju, već je i očito finansiranje vladajućih stranaka - ne kroz budžet. Čini mi se da bi se moglo postaviti i pitanje koliko Rusi imaju alternativno bezbednosno prisustvo na koje Srbija i nema uticaj.
(opširnije u Pobjedi)
