Ona je u intervjuu Pobjedi kazala da je u našoj zemlji ulaganje privatnog sektora u istraživanja na niskom nivou i da je cilj da se ova situacija poboljša, kao i saradnja privatnog i akademskog sektora.
POBJEDA: Što Vas je motivisalo da prihvatite poziv premijera Duška Markovića da uđete u Vladu, s obzirom na to da ste imali uspješnu karijeru u CERN-u?
DAMJANOVIĆ: Ponuda premijera za mene je bila velika čast, ali i izazov. Razgovarala sam sa menadžmentom GSIFAIR Instituta u Darmštatu, koji je bio moj matični institut od 2014, kao i sa menadžmentom CERN-a, gdje sam radila od 2003. Dobila sam podršku od njih, što je olakšalo da prihvatim ponudu, jer je moja pozicija u ovim institucijama sada zamrznuta. Prepoznala sam i šansu da bi moje dugogodišnje iskustvo, kao i rad sa velikim brojem naučnika u ovim prestižnim naučnim institucijama mogli da pruže snažnu podršku, prije svega, u jačanju internacionalizacije naše naučnoistraživačke zajednice. Nakon godinu dana rada u Vladi vidim koliko je ova podrška značajna, ne samo za Crnu Goru, već i za cijeli region, jer smo inicirali mogućnost da se na teritoriji Jugoistočne Evrope realizuje velika infrastruktura, odnosno međunarodni institut za održive tehnologije.
POBJEDA: Stalno naglašavate da je povezivanje privrede i naučne zajednice važan segment za razvoj društva i ekonomije. Koliko je naše društvo spremno za takvu vrstu iskoraka?
DAMJANOVIĆ: Ulaganje privatnog sektora u istraživanja je na niskom nivou i zato je cilj da se ova situacija poboljša, kao i saradnja privatnog i akademskog sektora. Procenat BDP-a investiran u istraživanja i razvoj u našoj zemlji je oko 0,4 odsto, a učešće privatnog sektora je samo trećina, dok je preporuka Evrope da ulaganja privatnog sektora u istraživanja i razvoj bude dvije trećine. Na planu razvoja inovacija baziranih na znanju, raspisali smo konkurs za inovativne projekte i veoma raduje da je veliki broj aplikacija upravo od privrede, a, zahvaljujući povećanom budžetu za sljedeću godinu, moći ćemo da počnemo aktivnosti definisane novom Strategijom, otvaranjem novog ciklusa konkursa za inovativne projekte gdje će jedan od uslova biti saradnja privatnog sektora i akademske zajednice.
Crna Gora mora biti usmjerena ka inovativnosti, da bi se ostvarile šanse na globalnom tržištu. Ovo polje postaje sve atraktivnije za mlade ljude, koji sve više u inovativnom preduzetništvu vide šansu za samozapošljavanje. Naš cilj je da kreiramo atraktivan inovativni startap ekosistem, za što je potrebno uklanjanje barijera u zakonskim propisima. Ove godine smo aplicirali i dobili podršku Evropske komisije za pripremu nacionalne politike za razvoj startapova, što će biti realizovano u toku 2018. Uzor razvoja politike startapa nam je Malta.
POBJEDA: Budžetska izdvajanja za nauku u narednoj godini iznosiće 4,6 miliona eura, što je oko 60 odsto više u odnosu na prethodnu. Kako ste se „izborili“ za taj novac?
DAMJANOVIĆ: Kada je u pitanju nivo ulaganja u nauku i razvoj u Crnoj Gori on je i dalje na nižem nivou u odnosu na evropski prosjek. Ali, ukoliko ovaj novac iskoristimo racionalno omogućićemo nove pomake. Nacionalna sredstva treba da služe kao poluga za povlačenje mnogo većih sredstava iz međunarodnih fondova, čime se ocjenjuje i kompetentnost zemlje. Crna Gora ove godine je lider u najznačajnijem evropskom programu za istraživanje i inovacije Horizont 2020, u koji zemlje Evropske unije i zemlje članice ulažu čak 75 milijardi eura za period od sedam godina. Ove godine počeli smo i proces internacionalizacije, priključivanjem u najveće međunarodne naučne institucije, što je dodatno uticalo na povećanje aplikacija za evropske grantove. Svi ti rezultati uticali su na povećanje budžeta za 60 odsto.
Profesori moraju biti istraživači
POBJEDA: Očigledna je intenzivna saradnja Ministarstva sa univerzitetima u našoj zemlji. Smatrate li da je resor na čijem ste čelu objedinjavajući faktor naučne zajednice?
DAMJANOVIĆ: Dobra praksa je da je visoko obrazovanje u nadležnosti Ministarstva nauke, što bi cijeli sistem učinilo mnogo efikasnijim. Ovo je istovremeno i preporuka Evropske komisije. Ponoviću da kod nas, nažalost, ne postoji definisana istraživačka pozicija. Na univerzitetima u zemljama Evropske unije profesorska pozicija čini 30 odsto predavanja, a 70 odsto istraživanja i to je nešto što se podrazumijeva. Kod nas, s druge strane, ovo je shvaćeno kao 100 odsto nastava. Ako vi hoćete da se bavite naukom i da pokrenete nešto, morate da se bavite istraživanjem. A istraživanje je i mentorstvo, što znači da morate da imate studenta na doktorskim studijama, koji dođe kao dio istraživanja. Naš cilj je da za najbolje omogućimo feloušip, da ih oslobodimo školarina, da im obezbijedimo platu.
(Opširnije u današnjoj Pobjedi)
Foto: I. Božović
