PobjedaIzvor
Ističe da je presuda Ratku Mladiću samo djelimično namirenje pravde prema žrtvama.
POBJEDA: Kakav „recept“ je primijenila Crna Gora pa je u pravom momentu izašla iz regionalne političke kaljuge i pored toga što jedna politička partija vlada dugo godina?
Šta treba da naucimo iz tog primjera?
POPOV: Učimo sve to što je ključni deo rukovodstva bio i učesnik u ratu 90-ih godina, a smogli su snage da učine raskid sa takvom prošlošću ne samo kroz formalna izvinjenja nego i konkretne korake prema susedima.
Za razliku od na primer Srbije, u Crnoj Gori se još uvek baštine vrednosti antifašizma. U punoj meri se neguje takav odnos prema prošlosti.
Na taj način je stavljena brana jačanju bilo kojeg nacionalizma, crnogorskog, srpskog, mada će se on pojavljivati u nekoj meri posebno zato što imamo rovitu situaciju u okruženju jer je trend u Evropi jačanje nacionalizma.
POBJEDA: Da li će presuda Ratku Mladiću uticati na normalizaciju odnosa u regionu? Najviši državni predstavnici su komentarišući presudu pokušali da spuste tenzije rekavši da treba da se okrenemo budućnosti, da nacionalizam odlazi u prošlost...
Da li je Srbija zaista spremna na taj korak?
POPOV: To je samo delimično namirenje pravde prema žrtvama. Samim tim što je kažnjen čovek koji je počinio najveći zločin posle Drugog svetskog rata na tlu Evrope je deo procesa pomirenja bez kojeg nema bez satisfakcije za žrtve, ali za suštinsko pomirenje je potrebno daleko više – to je suočavanje sa prošlošću.
Međutim, društvene i političke elite nisu spremne na to, jer manipulacija prošlošću predstavlja za njih gorivo za opstanak na političkoj i društvenoj sceni.
Kada je reč o izjavama zvaničnika, imamo veliki raskorak između reči i dela. Dakle, nacionalizam ne može otići u prošlost jednom izjavom ili dekretom, ne može otići u prošlost ako ga stalno podstiču ako ne direktno oni koji daju takve izjave, ono bar njihovi saradnici koji to sigurno ne čine na svoju ruku.
Nažalost, koketiranje sa nacionalizmom su političari na ovim prostorima i to je za njih dobitna kombinacija. To važi jednako za Srbiju, BiH i Hrvatsku.
POBJEDA: U kojoj mjeri je jedan dio srpskog društva i dalje „talac“ nacionalizma i kako se on „liječi“, ako imamo u vidu da se pojedini sudski procesi desničarima odugovlače?
POPOV: Dolazak aktuelne političke garniture na vlast pomogli su Brisel i pre svega Berlin iz jednog pragmatičnog razloga - oni zbog svoje uloge u 90-im godinama imaju patriotski potencijal, odnosno kapacitet da rešavaju problem Kosova, koji je u žiži pažnje EU kada smo mi u pitanju.
Zbog toga EU za sada abolira sadašnju vlast za sve drugo što radi.
Evropi ne smeta rehabilitacija kolaboracionista iz Drugog svetskog rata, niti proglašavanje za heroje haških osuđenika za ratne zločine od kojih je jedan i angažovan kao predavač na Vojnoj akademiji za šta je iz Brisela stigao samo blagi ukor.
Definitivno vladajuća garnitura imajući u vidu i njen bekgraund iz 90-ih godina ne može biti faktor koji ce lečiti bolest nacionalizma, zato se toliko i razvlače sudski procesi desničarima.
POBJEDA: Kada vlast poseže za uslugama nacionalista i desničara?
POPOV: Oni su manje ili više otvoreno uvek na usluzi vlastima, a sve više se i javno pokazuje kroz nacionalističke skupove ili ometanje antiratnih skupova nevladinih organizacija.
Oni su najčešće udarna pesnica u pojedinim situacijama: setimo se posle 17. marta 2004. i pogroma Srba na Kosovu oni su razbili centar Beograda, palili džamije u Nišu i Beogradu, 2008. godine kada je proglašena nezavisnost Kosova ne samo da su rušili centar Beograda nego i palili ambasade i krali po prodavnicima, od tada je i čuvena parola „najke za Kosovo“, zatim 2013. kada je bio slučaj sa dronom kada su paljene pekare Albanaca...
Na njih vlast računa u svakoj situaciji u kojoj se osećala ugroženom. Tu leži odgovor i na deo pitanja zašto dugo traju procesi ekstremističkim grupama: 2007. godine kada su građani među kojima sam bio i ja sprečili nacistički marš nacionalnog stroja na ulicama Novog Sada desničari i nacionalisti su nas napali, taj proces traje već više od devet godina i ne vidi mu se kraj.
Tokom tog procesa neki su oslobođeni optužbe, nekima je optužnica ublažena, njihov vođa Goran Davidović Firer je u bekstvu, nedostupan vlastima i ceo proces se pretvorio u sudsku lakrdiju. To je očigledan primer da sudska vlast ne deluje kako bi trebalo - po zakonima.
Uzmimo i navijače. Zašto na čelo klubova postavljaju ljude koji će da kontrolišu situaciju, čak je i Arkan bio šef navijača. Zašto?
To je ogromna armija mladih ljudi, desetine hiljada koje oni mogu da upotrebe u određenim situacijama. To su ljudi sa kojima se može manipulisati, koji nemaju posao i nikakvu drugu perspektivu.
Onda ih službe angažuju i animiraju, a političke stranke ih koriste zbog pomenutih ciljeva.
POBJEDA: Kada će se Srbija otrgnuti odgovornosti za ratnu prošlost bez obzira na kazne iz Haga? Ako uzmemo konkretan primjer Mladića, čuli smo da je to presuda jednom čovjeku, ali kroz komentare u Srbiji smo čuli i da je to presuda cijelom narodu i Republici Srpskoj.
Kome odgovara poistovjećivanje zločina jednog čovjeka sa cijelim narodom?
POPOV: Poistovećivanje jednog čoveka sa celim narodom odgovara onima koji bi hteli da nas stalno drže taocima prošlosti. Zato se i poteže ta teza da je presuda Mladiću presuda celom srpskom narodu, pre svega Republici Srpskoj.
Naprotiv, personifikacija zločina je najbolji način da se to breme skine sa leđa celog naroda. Uostalom i u tom ludilu 90-ih godina na svim stranama bilo je i onih koji su ne baš mnogo na ovaj ili onaj način izražavali svoj antiratni stav i to plaćali sa povelikom cenom.
Igmanska inicijativa, čiji sam koopredsednik, je nastala na toj antiratnoj osnovi na strani civilnog društva i antiratnih organizacija iz celog regiona.
POBJEDA: Zašto je Milorad Dodik za srpsku vlast najvažniji predstavnik Srba iz regiona? Predstavljeno je da se on najviše pita za donošenje Deklaracije o srpskom narodu, očekuje da je potpišu svi predstavnici Srba iako ne učestvuju u njenom pisanju?
POPOV: Dodik zapravo pomaže u igri oko Kosova jer to pojačava ucenjivački kapacitet, ako se to može tako nazvati, naših vlasti kod Brisela.
Ujedno donosi i predsedniku Srbije epitete garanta mira u regionu - kada on pacifikuje Dodika zbog ispada na višem nivou, eto, nedavno je bio i kartograf.
Dodik je dobar za upotrebu jer još od vremena Koštunice postoji podtekst da će se eventualni gubitak Kosova nadoknaditi prisajedinjenjem Republike Srpske Srbiji.
I Dodik je crtao kartu Republike Srpske, Srbije i severa Kosova kao jedne države. Znamo da su se kartografijom na salvetama pocetkom 90-ih bavili i Milošević i Tuđman.
POBJEDA: Da li bi članstvo Srbije u NATO donijelo mir cijelom regionu i dokle će Srbija moći da se odupire pritiscima Rusije?
POPOV: Članstvo u NATO bi bila brana za dosadašnji agresivni nastup Rusije prema regionu, a posebno Srbiji. Članstvo u NATO bila bi otvorena brana prema mešanju Rusije u unutrašnje stvari koje sada imamo i koje često prelaze svaku meru.
Ruski ambasadori se ponašaju kao gubernatori kao da je Srbija još jedna njihova gubernija. Ako nam je EU stvarni cilj kojem težimo, taj trend bi trebalo zaustaviti.
Ovakvo ponašanje Srbije će se tolerisati sve do rešenja Kosova s tim što je Evropa svesna da srpski i kosovski pregovarači razvlače rešenje ovog pitanja baš zato što se boje da je naklon Brisela prema njima oročen na rešavanje ovih problema. Posle mogu biti pušteni niz vodu.
Setimo se suzavca u parlamentu Kosova i učestalih izbora i kod nas i kod njih i sada je konačno isteklo strpljenje Brisela, tako da je taj proces oročen i mislim da bi trebalo da bude završen do kraja iduće godine.
Kada dođe do realizacije onoga što je Hojti Ji rekao - da Srbija konačno mora da se opredeli, jer ne može da sedi na dve stolice - tog momenta će se Srbija verovatno naći u jednoj prilično dramatičnoj situaciji: ako nastavi evropskim putem može se desiti da se Rusija na grublji način umeša u celu priču i da nam izazove velike probleme jer imamo značajan broj ne samo evroskeptika nego oštrih protivnika evropskog puta koje oni mogu animirati.
Videli smo da se Crna Gora jedva iskobeljala.
„Kumstvo“ Srbija – Rusija
- Nama je veći problem što smo dozvolili da nas na neki način Rusija zaduži glasanjem u UN kada je bila rezolucija o Srebrenici, pa onim „migovima“, stalno se nešto pokroviteljski ponaša.
Ja sam često govorio kada kumu jednom poljubiš ruku, onda ostaneš njegov trajni dužnik. Bojim se da se to i nama ne desi - kaže Popov.
Violeta CVEJIĆ - Pobjeda
