Odlučna fiskalna konsolidacija i ublažavanje njenih socijalnih uticaja su bitni za povjerenje i rast. Uz rast javnog duga, mora se stvoriti prostor tokom 2019. i 2020. godine za uredno servisiranje velikih potreba za refinansiranjem“, navodi se u redovnom ekonomskom izvještaju SB za zapadni Balkan u dijelu koji se odnosi na Crnu Goru.
U izvještaju pod nazivom Povećanje zaposlenosti, koji je predstavljen ove sedmice, saopšteno je da je cilj srednjeročnog fiskalnog okvira da se dug i javni deficit postave na održivi pravac.
“Postizanje fiskalne ravnoteže se prognozira do 2019. godine. Očekuje se da će nedavne fiskalne odluke stabilizovati javni dug do 2019. godine i smanjiti osjetljivost zemlje na spoljne šokove”, kazali su iz SB.
SB u ovoj godini očekuje rast crnogorske ekonomije od 4,2 odsto, podržan snažnom potrošnjom domaćinstava, povećanjem investicija predvođenih izgradnjom autoputa Bar-Boljare i povoljnom turističkom sezonom.
Iz SB su naveli da je pozitivan ekonomski izgled osjetljiv na rizike.
“Tokom naredne i 2019. godine se očekuje prosječan rast ekonomije od 2,7 odsto, zahvaljujući javnim investicijama i potrošnji domaćinstava”, saopštili su iz SB.
Dok će se, kako su dodali, rast investicija usporiti, kako se autoput završava, njihov doprinos rastu će ostati snažan tokom perioda projekcija.
“Prognozira se da će spoljni disbalans ostati veliki, s obzirom da se postojeći model rasta zasniva na uvozu”, objasnili su iz SB.
U SB smatraju da je smanjenje deficita, iako je to teško, hitna potreba da bi se razuvjerila tržišta i uspješno prenijele postojeće obaveze.
“Da bi se podržao inkluzivan rast, potrebne su strukturalne reforme za ubrzanje rasta privatnog sektora i smanjenje nezaposlenosti, naročito žena i mladih i ublažavanje kratkoročnog siromaštva i socijalnih uticaja fiskalne konsolidacije”, kazali su iz SB.
Iz SB su podsjetilida je Vlada usvojila ambicioznu strategiju fiskalne konsolidacije, dizajniranu za stabilizaciju javnog duga do 2019. godine.
“Isko su se javne finansije privremeno popravile u prošloj godini, ekspanzionističke mjere su povećale fiskalni pritisak u ovoj”, smatraju u SB.
U SB očekuju povećanje javnog duga Crne Gore, uključujući garancije, na 76,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja godine, vođeno zajmom za autoput.
Iz SB su saopštili da je srednjoročni ekonomski izgled za zemlje zapadnog Balkana pozitivan. Prognozira se povećanje rasta sa 2,6 odsto u ovoj godini, na 3,3 odsto u narednoj i 3,6 odsto u 2019.
“Da bi se pripremile za šokove, zemljama zapadnog Balkana je potrebno fiskalnog prostora za manevar. Taj prostor je trenutno ograničen neplaniranom tekućom potrošnjom. Potreban je veći naglasak na racionalizaciju potrošnje, posebno obzirom da se nekoliko zemalja u regiji priprema za izborni ciklus”, zaključuje se u izvještaju.
