Kultura

John Carpenter, „Anthology (Movie Themes 1974 - 1998)“: Maglovita ljepota užasa

Najbolje su kompozicije koje, u silnom sintisajzerskom uraganu, čine da teme iz Karpenterovih kultnih filmova zvuče još monumentalnije nego prije tri ili četiri decenije
John Carpenter, „Anthology (Movie Themes 1974 - 1998)“: Maglovita ljepota užasa
Portal AnalitikaIzvor

 

Pored toga što je Džon Karpenter bio Majkl Džordan žanrovskog filma, od sredine sedamdesetih do devedesetih godina prošlog vijeka, slavni režiser komponovao je i izvodio muziku u autorskim ostvarenjima.

Najbolje od svega je to što je Karpenterov izlet u svijet muzike bio mnogo bolji i plodniji od Džordanovih neočekivanih bejzbolskih prekida košarkaške karijere. Čovjek je jednostavno bio sposoban da pretvori u zlato sve što dotakne – od režije, produkcije i montaže, preko pisanja scenarija, do komponovanja muzike.

- U film sam i dalje beskrajno zaljubljen, ali ne možete da zamislite koliko je to stresan i naporan posao za mene. Zato je muzika uvijek i do kraja bila uživanje – rekao je Karpenter, kada je najavljivao prvi album „Lost Themes“ (2015).

 

Savršen momenat

Sada je savršeno vrijeme za Karpenterovu muziku. Elektronika sedamdesetih i osamdesetih, istovremeno grandiozna, euforična, tjeskobna i distopijska, više od godinu na talasima jake nostalgije jaše pop-kulturom. Od serija kao što su „Stranger Things“ i „The OA“ do filmova poput ostvarenja „Drive“ i domaće muzičke komete IrieFM, sve je vrlo – karpenterovski. Naravno, ni u jednom od navedenih primjera to nije suštinski ugriz do kosti, izranjanje iz sjenke i magle i otkrivanje lica sopstvenog užasa.

„Anthology: Movie Themes 1974 - 1998“ nikako nije „best of“ kompilacija. Svih 13 kompozicija, koje nose imena filmova, Džon Karpenter je reanžirao i odsvirao sa sinom Kodijem i kumom Danijelom Dejvisom.

Okvirni utisak, onaj na prvu loptu, jeste da je Karpenteru bilo izuzetno važno da svaka od muzičkih tema bude dosljedna narednoj. Da se vidi jasna linija koja veže filmove i prati sazrijevanje autora. Takođe, svaka je izvedena tako da još izraženije prati tonove i ideje filma za koji je vezana.

02-omot-albuma

Monumentalni zvuk

Najbolje su kompozicije koje, u silnom sintisajzerskom uraganu, čine da teme zvuče još monumentalnije nego prije tri ili četiri decenije. To je i logično za možda najbolju pjesmu albuma, „Assault on Precinct 13“, ili kada je u pitanju „The Fog“. Sedamdesetih godina Karpenter je ipak komponovao ove teme na rudimentalnoj i jeftinoj opremi.

Takođe, na albumu je zablistala ekspresna tema za „Dark Star“ u finišu i magična „Halloween“. Jedini promašaj jeste Karpenterov pokušaj da interpretira temu koju je za njegov film „The Thing“ komponovao Enio Morikone.

Mala je vjerovatnoća da će se Karpenter više ikada baviti filmom – ali sa velikom sigurnošću možemo da očekujemo da će u skorijoj budućnosti objaviti makar jedan album nove muzike. Što je sasvim fer i dobra ponuda, čak i za ljude koje interesuju samo njegovi filmovi... S

. STAMENIĆ

Ocjena: 88/100

 

FOTO: open.spotify.com / shopify.com

Portal Analitika