Piše: Marija Ivanović
Kad čovjek malo bolje razmisli, premisa filma „Happy Death Day“ uopšte nije loša. Režiser Kristofer Landon odlučio je da pretvori kultnu komediju „Dan mrmota“ („Groundhog Day“, Harold Ramis, 1993) u slešer film. U prevodu, umjesto urnebesnog Bila Mareja koji, zaglavljen u vremenskoj petlji, dolazi do važnog momenta samospoznanja, Landon je zavrtio „Happy Death Day“ oko kučkaste tinejdžerke Tereze (Džesika Rot) koja je zarobljena u najgorem danu svog života.
Tereza svakog dana, i to na svoj rođendan, ponovo preživljava sopstveno ubistvo. Može da prekine vremensku petlju i vrati se normalnom životu samo pod uslovom da otkrije ko je njen ubica.
Beživotna junakinja„Happy Death Day“ na papiru zvuči kao zabavan, treši-film koji ne shvata sebe previše ozbiljno – idealan izbor za opuštenu Noć vještica uz pivo i grickalice sa odabranom ekipom. Zapravo, čak djeluje i kao ostvarenje koje može da iznenadi ako uspije da pokaže zašto slešerska formula može da funkcioniše sada kada se na dnevnoj bazi susrećemo sa stvarima koje su mnogo strašnije od poludjelih tipova sa maskama i krvavim noževima. Nažalost, film je mnogo drugačiji u praksi.
Prije nego što je odlučio da se pozabavi ovakvom idejom, Landon je morao da pronađe glumca ili glumicu sa energijom Bila Mareja. Ako publika već zaglavljuje u jednim te istim scenama iz života nekog bezobrazno nadmenog protagoniste, onda on mora da bude zabavan i duhovit da bi druženje ličilo na nešto. I sigurno ne smije da bude beživotan i nešarmantan kao Tereza - i na papiru i na velikom platnu. Lik kog igra sjajni Marej je smiješan. Tereza je dosadna do bola, kao i glumatanje Džesike Rot.
Od početka je jasno kako je Landon namijenio ovo ostvarenje mlađoj, tinejdžerskoj publici. Ovo je slešer film bez krvi i strave, sa ocjenom PG-13, koji vrijeđa inteligenciju i „običnih“ filmofila, a kamoli hardkor fanova žanra. Više liči na lošu komedijicu prožetu patetičnom dramom nego na horor.
Kolutanje očima
Glavna junakinja izgleda kao da se smara dok umire, umjesto da bude prestravljena. Likovi su klišeizirani (nadmena tinejdž buntovnica, glupava navijačica, smotani štreber), dijalozi skrpljeni, snimanje dosadnjikavo i neinovativno, opšte poznati motivi iz slešer filmova uklopljeni lijeno i toliko loše da je to tragično – stvoreno za kolutanje očima...
Film traje samo 96 minuta, a toliko je razvučen da djeluje kao da se neće završiti nikada ni radnja ni patetični put samospoznaje glavne junakinje. Gledaoci na početku dobijaju malo neočekivanog, onda mnogo očekivanog i na kraju dozu najglupljeh mogućeg neočekivanog, kada shvatamo da „Happy Death Day“ ima negativca sa najglupljom motivacijom za ubistvo od kada je svijeta, vremena i treš filmova. Ovo je možda jedini momenat kada će se gledaoci iskreno nasmijati.
I stvarno postoji jedan momenat kada će se uplašiti. On dolazi u finalu, kada Tereza govori svom novopečenom dečku da ne zna ko je Bil Marej, čiji je „Dan mrmota“ do tada proživljavala. Momče ne raskida momentalno sa njom, već nastavlja da se smije i gleda je zaljubljenim, bambijevskim očima. Dok vam trnci prolaze kičmom, samo vam dođe da dreknete: „Ako ne zna ko je Bil Marej, ne treba ni da živi!“
Ocjena: 3/10
Režija: Kristofer Landon Uloge: Džesika Rot, Izrael Brusard, Rubi Modin, Čarls Ejtkin, Lora Klifton
Trajanje: 96 min
FOTO: imdb.com / vox.com
