On je na međunarodnoj konferenciji "Izazovi na putu ka Evropskoj uniji" održanoj danas u Bečićima, rekao da je na Zapadnom Balkanu splasnuo entuzijazam za politiku proširenja EU, te da je to "jako opasno stanje".
- Najprije mislim na rusku alternativu, ali postoji i interes drugih velikih igrača – prije svega Kine – koja eksponira svoje ekonomske interese, a tu su i interesi Turske. Čini mi se da se nedovoljno prepoznaje da ih je EU registrovala. EU ne radi dovoljno na atraktivnosti svoje politike na Zapadnom Balkanu. Živimo na prostoru na kojem se magla tradicionalno dobro prodaje. EU mora da radi na svojoj ofanzivnijoj politici proširenja i da bude kontinuirano istrajna u podizanju atraktivnosti svoje politike - istakao je Đukanović.
Lider DPS-a smatra da su zemlje regiona i njihovi evroatlantski mentori morali biti efikasniji u proteklom periodu.
- Ako Dejtonski sporazum uzmemo kao kraj rata na prostoru Jugoslavije, jesmo li te 22 godine iskoristili optimalno da na talasu usaglašenog pogleda u budućnost zatvorimo preostala otvorena pitanja? Nijesmo! Sva ta otvorena pitanja su i dalje otvorena. Dijalog Beograda i Prištine je na početku, Makedonija je u zastoju na putu ka EU, a BiH je više nefunkcionalna nego funkcionalna država - objašnjava Đukanović.
Stabilnost svake evropske države, prema njegovom mišljenju, zavisiće na istrajnosti vizije ujedinjene Evrope.
- Međutim, plašim se da se Evropa malo umorila od svoje vizije. Ona vrlo sporo i neadekvatno odgovara izazovima sa kojima se suočava. Danas se suočavamo sa jednom politikom Rusije koja nam je teško razumljiva. Ona se služi metodama koje nisu najpametnije – umjesto da se traže dodirne tačke sa Evropom, traže se konfrontacije. Jako je važno da Evropa shvati da više ni ona nema svoj monopol na Balkanu. Evropa gubi konkurentnost. Ne bih želio da se iz ove kritičnosti razumije da gubim povjerenje. Naprotiv, ja snažno vjerujem u Evropu – poručuje Đukanović.
Bivši predsjednik Slovenije Milan Kučan kaže da je trenutna geostrateška pozicija Zapadnog Balkana delikatna.
- Nije dovršen proces geopolitičkog raspoređivanja i konfiguracije na Balkanu. Nacionalne granice se ne poklapaju sa državnim granicama, imamo neriješene granične sporove. Veliki je problem što su neke države u različitoj poziciji u odnosu na međunarodne organizacije. Hrvatska i Slovenija su se učlanile u EU i NATO, druge su u procesu iščekivanja i to ne stvara dobru klimu i ne odaje utisak da svi pripadamo istom prostoru. Postoje i sukobi geopolitičkih interesa. Sukoboljavaju se interesi Rusije i Zapada. Taj interes Zapada nije jasno definisan – da li je to interes Evrope, SAD-a ili se pak Evropa podvodi interesima SAD-a. Pozicija ovih zemlja je vrlo delikatna i one malim postotkom mogu da utiču na nju – naglašava Kučan.
Bivši slovenački predsjednik misli da EU nema odgovor na pitanje kako se postaviti u multipolarnom svijetu. Evropa je, prema njegovim riječima, navikla da 500 godina dikitra razvoj svjetske civilizacije, ali da se to sada promijenilo.
- Ona nema jasan odgovor šta želi sa Balkanom. Bivši predsjednik Evropskog savjeta Van Rompej mi je jednom prilikom rekao da oni traže regionalnu silu na Balkanu na koju će prebaciti odgovornost za stabilnost Balkana. Ja sam mu odgovorio da bi to značilo rat. Za BiH mi je kazao da dok tamo nema rata oni imaju prečih problema. EU nema odgovor ni šta želi sa Rusijom. EU više nije jedini mamac na Balkanu. Ona je stvorena u određenim istorijskim uslovima, a kada se oni mijenjaju treba dati novi odgovor na pitanje šta opravdava postojanje te zajednice – saopštio je Kučan na panelu „Geopolitički okvir – preduslovi daljeg razvoja Regiona i njegovog integrisanja u EU“ kojim je moderirao novinar i publicista Boro Krivokapić.
Posljednji jugoslovenski ministar vanjskih poslova Budimir Lončar rekao je da danas živimo u multicentričnom svijetu koji obilježavaju dvije ključne karakteristike: visok stepen međuzavisnosti i visok stepen podijeljenost.
- Danas smo došli do tačke kada moramo reći da živimo u najprospertitetnijem svijetu, ali i u svijetu koji je u najvećoj neizvjesnosti. Duboka nejednakost je izvor svih nevolja i jedna od bitnijih karakteristika vremena u kojem živimo - rekao je on.
Lončar smatra da EU, uprkos svim teškoćama kroz koje prolazi, mora biti prioritet Zapadnog Balkana. Komentarišući ulogu NATO-a u regionu, Lončar kaže da cilj tog saveza nije da nas brani od Rusije ili snaga s Bliskog Istoka, već da bude faktor povjerenja i garant demokratije na ovim prostorima. Dodaje da je taj vojno-bezbjednosni savez trenutno u transfromaciji.
- Kisindžer je rekao da ataltntizam treba redefinisati, a samim tim i ulogu NATO-a. Mora se formirati jedan novi sustav koji mora uključiti smanjenje vojnog faktora i razrješenje pitanja Rusije i njenog odnosa sa EU i NATO-om. Po mom mišljenju, to što Rusija radi je zato što želi da postane partner EU. Smatra se da će glavni konkurenti u dolazećem vremenu biti Kina i Amerika. Ako je tako, onda je za Ameriku jako važno da Rusija ne pređe u potpuni savez sa Kinom. Zato moramo sagledavati i naš prostor u tom dugoročnom procesu – upozorava iskusni diplomata.
N.D.
