- One ribe koje se nalaze na vrhu lanca ishrane, kao što su morski pas ili tuna, sadrže više teških metala jer se hrane manjim ribama, dok toksine najviše sadrže ribe s većim procentom masti - priča Jasmina Timić. - Riba često dolazi iz različitih, čak i najudaljenih djelova svijeta, koji se nalaze u blizini velikih fabrika, a u praksi izostaju i ne sprovode se adekvatne mere provjere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica.
Sagovornica objašnjava kako da budemo sigurni u to koju ribu kupujemo. Trebalo da postoje određene oznake na pakovanju - trgovački naziv namirnice, postupak proizvodnje i ribolovna zona gde je riba uhvaćena. Ukoliko je riba uzgojena, onda bi morali da budu navedeni porijeklo i država u kojoj je održana poslednja faza uzgoja. Ribolovna zona obeležava se po međunarodnim pravilima sa FAO i brojem područja:
- Oznake na konzervama tune ili ambalažama lososa nas upućuju na porijeklo ribe, a kada biramo riblji proizvod, trebali bi posebnu pažnju da obratimo na ribe ulovljene u zonama FAO 61, 67, 71, 77 i 87, jer je u njima prisutna radioaktivnost - upozorava Jasmina Timić.
Savjet je, upućuje Jasmina Timić, da jedemo losos jer sadrži puno vitamina D, vitamina B12, selena i omega 3 masnih kisjelina. Uzgajani losos je takođe dobar, ali je divlji mnogo zdraviji. Međutim, ni sa lososom ne treba pretjerivati, posebno ako je osoba u drugom stanju, zato što svaka riba može da sadrži živu bar u tragovima. Dobri su za ishranu i bakalar, haringa, kao i sardine i inćuni.
U ribe koje ne bi trebalo da se nađu na trpezi sagovornica svrstava sabljarku, skušu i meso ajkule.
- S obzirom na to da su ove ribe predatori, znači da ne biraju šta jedu, a to povećava mogućnost da su pune žive. Osim njih, ne bi trebalo da se jede ni riba pangasijus, jer se gaji na farmama u rijeci Mekong, jednoj od najzagađenijih rijeka na planeti. (Lifestyle)
