U komadu Maje Todorović u režiji Ane Vukotić igraju: Vanja Jovićević, Mirko Vlahović, Varja Đukić, Slavko Kalezić, Dušan Kovačević, Goran Vujović, Stevan Radusinović, Slobodan Marunović, Danilo Čelebić, Zoran Vujović i Mišo Obradović. Scenograf je Aleksandar Vukotić, kostimograf Leo Kulaš uz asistenciju Line Leković, muziku je uradio Aleksandar Radunović Popaj, a koreografiju Sonja Vukićević. Saradnik na dramaturgiji je Balša Poček, a izvršna producentkinja Nela Otašević.
Nakon predstave, biće organizovan okrugli sto medija i kritike čiji je moderator dramaturškinja Marija Čolpa.
Iz organizacije Bijenala crnogorskog teatra ističu da su sinoć su Ana Vujošević, Srđan Grahovac i Dejan Ivanić briljirali na Velikoj sceni CNP-a u fantastičnom izvođenju predstave „Leptir“ Aleksandra Radunovića u režiji Andraša Urbana, koje je ostavilo publiku bez daha, nakon čega su kolege iz klase sa medijatorkom dramaturškinjom Marijom Čolpom podijelili sa medijima i zainteresovanom publikom svoje iskustva tokom rada na predstavi.
Marija Čolpa je podsjetila da je „Leptir ili vježba rađanja“, žanrovski okarakterisana kao tragedija u jednom činu, prva režija Andraša Urbana u Crnoj Gori. Muziku je radio Aleksandar Radunović Popaj, scenografiju Urban, dramaturg je Rajko Radulović, kostimografkinja Lina Leković, a asistentkinja režije i organizatorka je Jelena Odalović.
- Mi koristimo te termine - jednočinka, petočinka, ali kad uđete u proces to zaista prestaje da bude važno. Ja ne razmišljam na taj način, za mene je to posao kao i svaki drugi. Ovaj projekat se izdvaja od ostalih, što zbog Urbana, što zbog načina na koji smo radili. Sami smo smišljali psovke na kraju, pa smo u procesu smišljanja odlučili da to sklopimo u blok kletvi, blok psovki. Mislim da je paralela sa crnogorskom tradicijom i više nego jasna - kazao je Dejan Ivanić.
Srđan Grahovac, koji igra u gotovo svim predstavama koje se takmiče na Bijenalu, osvrnuo se na lakoću rada sa Andrašem Urbanom, i prednosti rada sa kolegama iz klase.
- Danima smo razgovarali, potpuno opušteno i lagano, bez ikakvog pritiska. Andraš je jednog dana donio tekst, postavio nas na scenu, dao nam mikrofone i mi smo bukvalno za sedam dana imali predstavu. Tu i veliku ulogu igra činjenica da smo kolege iz klase, dugo smo radili zajedno i znamo se tako dobro da je u tome još veća slast - dodao je.
Ana Vujošević je govorila o samoj predstavi.
- Zaista sam ljubitelj Urbana i njegovih predstava, volim to pozorište koje uznemirava. Ova predstava je dekonstrukcija laži u kojima mi živimo, i čovjek koji želi da napravi otklon može da kaže: „Meni je ovo užasno, ja izlazim“, ali neko ko uđe duboko u predstavu se zaista uznemiri i potrese i shvati da to uopšte nije kao da mi negativno posmatramo stvari, nego tražimo rješenje, tražimo da se ponovo radimo, da se više volimo, pazimo, da ne zapostavljamo svoje bližnje, da se ne lažemo, da rješavamo probleme i da tradiciju gajimo na način na koji to treba - navela je ona.
