- Država je sa međunarodnom zajednicom organizovala helikopter, prevoz, na Banjici su Miloševiću čitali optužnicu, bio je tužilac iz Haga..., i sad je Blanuša otmičar. Šta to znači - da nije Blanuše Milošević bi bio predsednik države - pita se Tadić.
Sa druge strane advokat Zdenko Tomanović, koji zastupa Miru Marković, rekao je Pobjedi da u novom postupku prvostepeni sud mora da da odgovor da li je moguće da u Srbiji građanin Srbije bude izveden iz pritvora i predat bilo kome suprotno odluci istražnog sudije, predsednika suda, zakona Srbije i Ustava Srbije i međunarodnih konvencija.
- Sud mora da ima hrabrosti da donese odluku po zakonu i mora da utvrdi da 2001. godine ni jedan građanin Srbije nije mogao da bude predat Tribunalu. Nekoliko sati pre izručenja Miloševića Ustavni sud Jugoslavije je doneo meru gde je zabranio izručenje Slobodana Miloševića Haškom Tribunalu po tadašnjoj uredbi Savezne vlade - kaže Tomanović.
Pritisak
Nekadašnji predsednik SRJ tužio je Blanušu zbog otmice i predaje nepoznatim licima koji su ga sproveli u Hag, a nakon smrti postupak je nastavila njegova supruga Mira Marković.
Ona je u Srbiji, sa još nekoliko osoba, optužena zbog malverzacija oko dodele državnih stanova i već 14 godina nije dostupna pravosudnim organima, zbog toga je valjda i dobila politički azil u Rusiji. Povremeno se oglašava preko srpskih tabloida, uglavnom kritikama.
Blanuša je u martu ove godine dobio oslobađajuću presudu ali je Apelacioni sud usvojio žalbu porodice Milošević i zbog povrede odredaba krivičnog postupka i nerazumljivosti presudu ukinuo i naložio novo suđenje.
Poznato je da je Srbija godinama bila pod velikim međunarodnim pritiskom sve dok nije uhapsila i isporučila sve one koji su bili na optužnicama Haškog tribunala.
Pravila službe
Postavlja se pitanje da li je Blanuša zaista zloupotrebio položaj kada je predao Miloševića pripadnicima DB-a na Banjici.
- Ne da nije zloupotrebio službeni položaj nego je u potpunosti postupao u skladu sa pravilima službe i obavezama koje je imao kao službenik Ministarstva pravde - kaže Tadić i navodi da postoje pisani dokazi:
Vlada Srbije je donela 28. juna odluku da se Milošević isporuči Hagu, Vlada je istog dana zatražila od Ministarstva pravde da sprovede tu odluku, tadašnji pomoćnik ministra pravde je istovremeno vršio funkciju direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dao je pisani nalog Blanuši da Miloševića iz zatvorske jedinice sprovede do Banjice gde je bio helikopter koji je organizovan da ga prebaci u Tuzlu i kasnije je avionom otišao u Hag.
Tadić kaže i da se Blanuša telefonom čuo sa predsednicom Okružnog suda Vidom Petrović-Škero, (kasnije predsednica Vrhovnog suda) i rekao joj da je dobio nalog od Ministarstva pravde da isporuči Miloševića. Ona mu je rekla „vi znate da mi imamo sporazum sa međunarodnom zajednicom oko Haga“, posle je ona to porekla...,kaže Tadić i ističe da je dan posle isporuke Miloševića Hagu komisija Okružnog suda bila u redovnom obilasku zatvora i nije stavila primedbe Blanuši zašto je Milošević isporučen.
- Šta je Blanuša mogao da uradi da kaže: „Ja ne dam predsednika“, bio bi smenjen za jedan minut, postavili bi novog upravnika zatvora i Milošević bi opet bio isporučen - kaže Tadić ocenjujući da se ceo slučaj koristi za političku priču.
Tomanović tvrdi da je Blanuša imao samo jedan papir to je pismo pomoćnika ministra pravde i da je kao upravnik zatvora znao da su jedina ovlašćena lica za pritvor predsednik suda i istražni sudija tada Vida Petrović-Škero i Goran Čavlina.
Njih dvoje su potvrdili da nisu dali Blanuši saglasnost za izvođenje Miloševića iz zatvora, a Odluka Vlade Srbije je proglašena neustavnom - kaže Tomanović i napominje da je tadašnja Savezna vlada podnela ostavku zbog ovog slučaja.
(opširnije u Pobjedi)
