DW: Ko je po Vama pobednik ovih izbora?
Hajo Funke: Pobedili su resentimani i pobedio je opravdani bes. Ipak, to su dve različite stvari.
DW: Aludirate verovatno na Alternativu za emačku (AfD) koja je postala treća najveća stranka u Bundestagu. Sve četiri manjle stranke – Liberali, Zeleni, Levica i AfD – želele su da budu ta treća snaga u parlamentu, a AfD-u je to i uspelo. Kako?
Hajo Funke: Sa demokratsko-političke tačke gledišta oni su uradili sve pogrešno. To je radikalno-desničarska stranka koja je pre svega iskoristila izbegličku krizu i zloupotrebila socijalni nemir na periferijama Nemačke, i to ne samo u istočnim delovima zemlje.
DW: To praktično znači da su etablirane stranke ostavile prazninu koju je AfD popunio?
Hajo Funke: Tačno tako. Redovno sam u svim novim saveznim pokrajinama (bivša Istočna Nemačka, prim. red.), gde radim u prosveti. Uočio sam recimo da se tamo sasvim hladnokrvno sprovode krupne reforme, a da su ljudi pri tom prepuštaju sami sebi. To je nečuveno, čudi me da to do sada nije izazvalo još više besa.
Ako bi nešto trebalo naučiti iz ovih izbora onda to da bi stvari trebalo sagledati iz drugačijeg ugla nego do sada. To važi za sve demokratske partije. Razočaranje u društvu mora biti odvojeno od optužbi za rasistički, desničarski radikalizam. To je veliki izazov. Jedno istraživanje od sinoć pokazalo je da kod onih koji su glasali za AfD preovladava razočaranje, mnogo više nego desničarsko-radikalna odnosno desno orijentisana uverenja. Otuđenje od demokratije kao jednog dobrog poretka je veoma, veoma veliko. To je očigledno veliki problem za više od 20 odsto ljudi na istoku Nemačke, za one koji su na ovim izborima glasali za AfD.
DW: Vratimo se još jednom velikim partijama. Hrišćansko-demokratska unija i SPD moraju da se nose sa ogromnim gubicima. Ovo je bio najgori rezultat za SPD ikad, a drugi najgori za CDU. Šta su te stranke uradile pogrešno?
Hajo Funke: Suviše malo su slušale i suviše malo odgovarale. Nakon toga su se ljudi jednostavno povukli i nisu više želeli ni da slušaju njihove odgovore. Prevladalo je nezadovoljstvo, kod ljudi je prevladao osećaj da su oni nekakvi žrtveni jarci. To naravno ne važi za sve, ali za veliki deo ljudi važi. Dakle mora se sumirati i reći: bilo je potrebno i više, i drugačije.
Diskutovano je o problemima kao što su nedostatak negovatelja, siromaštvo… Čak 67 odsto glasača izjavljuje da je jaz između bogatih i siromašnih i dalje veliki. Pa to je tema! A kad se na to doda i kritika na račun lokalnih, opštinskih politika, ljudi onda stiču osećaj da sa političarima nema rešenja i da sa njima nema ni kompromisa. Tako nastaje vrtlog koji vuče u otuđenje i agresiju. U tom trenutku za njih – kao na tanjiru servirana – stoji desno radikalna opcija. Tu bi i jedna i druga velika partija morale da uskoče i kažu: 'U redu, shvatili smo, stvorićemo drugačiju, socijalno osetljiviju politiku. Više ćemo da vas slušamo i promenićemo našu dosadašnju politiku. Odvojićemo zabrinutost od agresije.' Eto to je izazov.
DW: Izlaznost na ovim izborima bila je 75 odsto, to više nego 2013. godine, kada je bilo 71,5 procenata. Da li je to znak pobede demokratije?
Hajo Funke: Pirova je to pobeda za demokratiju. Zamislite samo da je AfD još više povećao svoj rezultat i postao vladajuća stranka. Sumnjam da je to dobro za demokratiju.
*Hajo Funke je politikolog koji se bavi istraživanjem političkih stranaka i ekstremizma. Dok nije postao emeritus 2010. godine, bio je profesor politikologije na institutu „Oto-Zur" Slobodnog univerziteta u Berlinu.
IZVOR: Deutsche Welle
