On je, na regionalnoj konferenciji o socijalnom preduzetništu kao sigurnom načinu za inkluziju i smanjenje siromaštva - „JAKA model za jaku Crnu Goru“, koju je organizovao CARE International Balkan, kazao da se otvaranjem poljoprivrednih zadruga nastoji stvoriti finansijska sigurnost za nevladine organizacije, ali i mogućnost zapošljavanja njihovih ciljnih grupa.
„Mi smo logistika i tehnička podrška za Otvoreni centar Bona Fide iz Pljevalja i Centar za romske inicijative iz Nikšića. Nastojimo da osnažimo te dvije partnerske organizacije da putem zadruga stvore sebi dodatni izvor prihoda, jer je poznato da nevladin sektor funkcioniše od projekta do projekta“, objasnio je Tanasijević.
On je napomenuo da Bona Fide predstavlja veliki broj žena iz Pljevalja, a kroz zadrugu će im, kako je objasnio, biti omogućeno da sezonski rade na plantaži od jednog hektara.
„U Pljevljima su odlučili da žele da posade malinu na hektaru. Mi ih marketinški podržavamo. Kreiraćemo brend, a već smo formirali njihov identitet. Zvaće se „Crveno zlato“. Takođe smo im uradili i sajt gdje će zainteresovani moći da vide šta rade“, kazao je Tanasijević.
Centar za romske inicijative će, kako je dodao, uzgajati svježu malinu u plastenicima.
„To je inovacija i to niko u Crnoj Gori ne radi. Radićemo svježu malinu koju tehnički realizujemo uz Tehnopolis, jer mi ne nastupamo samostalno, već želimo da iskoristimo crnogorsko znanje i iskustvo“, pojasnio je Tanasijević.
On je kazao da Care international Balkanas nastoji da, kroz okrugle stolove, čuje pitanja, zaključke i sugestije nevladinih organizacija i da njihove zahtjeve kanališe prema Vladi.
„Ako imamo pet okruglih stolova, to je onda 50 nevladinih organizacija koje ćemo pozvati. Neke će se naći u toj priči, neke neće. Želja nam je informišemo 50 nevladinih organizacija, a da od njih možda deset formiramo jedan odbor čije zaključke ćemo iznijeti pred predstavnicima Vlade“, istakao je Tanasijević.
On je kazao da su, kada se otvaraju zadruge, najvažnija pitanja šta će neka zadruga da radi, postoji li lokacija i infrastruktura.
„Najlakše je organizovati sastanak da se imenuju članovi buduće zadruge i da se sprovede proces registracije, dobije pečat i rješenje da neko postaje pravno lice. Puno je teži proces šta treba da radi ta zadruga“, objasnio je Tanasijević.
Korisnica granta i preduzetnica iz Pljevalja, Ismeta Džakić, pojasnila je da se bavi proizvodnjom lokalnih autohtonih proizvoda od crvene i bijele ruže, napominjući da joj grant znači da nastavi sa brendiranjem proizvoda.
„Pokušavam da brendiram te proizvode od ruže. Na tradicionalan način proizvodim sokove, likere i slatko od crvene ruže, ružinu vodu i ružino ulje od bijele ruže“, objasnila je Džakić.
Ona je kazala da je formirala rasadnik ruže i da kroz javni rad Zavoda za zapošljavanje Crne Gore zapošljava po četiri žene.
„Zapošljavam po četiri teže zapošljive žene, na taj način ih uključujem i dajem svoj doprinos socijalnom ženskom preduzetništvu. Ovaj projekat je primjer kako država i lokalne samouprave treba da postupaju, da izvuku kreativnu snagu iz žene i da ih uključe u rad“, poručila je Džakić.
Kako je dodala, otvorila je i Etno kuću ruža, u kojoj, kako je kazala, izlaže sve proizvode od mirisne ruže.
„Imamo dane mirisne ruže i preko 300 eksponata, vrijednih predmeta, izloženi su u toj kući. Etno kuća je zastrta sa 12 ćilima, a sve je u amabijentalnom, pljevaljskom stilu sa moćnim pečatom žene- preduzenice, koja želi da kreativnu energiju i snagu utopi i svoj doprinos ženi u Pljevljima i ženi u Crnoj Gori“ , zaključila je Džakić.
