Naziv djela: Komedijaši na vlasti
Čin: drugi
Scena: skrovito mjesto u Herceg Novom
Uloge: veliki-mali šef i kumovi
Katić: “Veliki-mali šefe, ovi iz DPS su nam opet odgovorili. Uzeše nam glasače. Što ćemo sad?”
Veliki-mali šef: “Piši: nokdaun! Neće proći! Blokada! Nokdaun! Manipulacija! Mahinacija! Dva nokdauna! Na koljena! OKG! Raskrinkani! I dodaj malo kupusa i kozu na kraju, da se zna odakle sam. A i zbog izbora u Podgoricu.”
Katić: “Veliki-mali šefe, pišemo li scenario za Rocky 7?”
Veliki-mali šef: “Piši! Ču’eš što ti kažem? I stavi neku narodnu. Kad oni nama mogu Pavla Vujisića, zamisli Pavla Vujisića koji nikad nije bio u Demokratama, nikad, e možemo i mi njima neku narodnu.”
Katić: “Veliki mali šefe, a što Vam je ovo ‘neće proći’?”
Veliki-mali šef: “Ništa ne znaš. To ti je No pasaran! Španija, građanski rat…”
Katić: “A kad se zaratilo u Španiji, veliki mali šefe?”
Veliki-mali šef: “Katiću, dođe li to što onaj Kamenko što je vodio vremensku prognozu?”
Katić: “Ako treba dođe, veliki mali šefe. Nemojte da se ljutite. Kume Bigo, koju ćemo narodnu?”
Bigović: “Ja predlažem i zalažem se i insistiram da to bude: ‘čega se pametan stidi, time se budala ponosi’.”
Katić: “Dođi da te zagrlim, mili moj Bigo. Tako si pametan, riječi nemam. A čega se ti stidiš, kume Bigo?”
Bigović: “Ne Kati, mi smo pametni, a oni su budale. Shvataš?”
Katić: “Pa što tako ne kažeš, kume Bigo. Dođi još jednom da te zagrlim. A kad ćeš preć’ kod nas?”
Veliki-mali šef gleda, jedva se suzdržava (da nešto kaže), malo pocrvenio od suzdržavanja… al’ izdržava. Bigović skida naočare i polako ih čisti…. Tišina…. Misli mu se roje…
Katić: “Veliki-mali šefe, osjećate li još ‘tjeskobu, mučninu i neodoljiv nagon za povraćanjem’ kada se obraćamo DF-u?”
Veliki mali šef: “Slušaj Katiću, zaposlio si onog Arsića iz Tivta, zaboravio da dođeš na glavnu javnu raspravu koju si zakazao za Luku Škver, a znaš koliko mi je to bitno, onom malom iz Zelenike dodao si dva tri sportska fakulteta…Sto sam ti puta ponovio: bavi se loklanim stvarima. Ja ću globalnim.”
Katić: “U pravu ste, veliki mali šefe. Nego, ja mislim lokalno, a radim globalno. Pa razmišljam kako bi bilo dobro da DF, samo lokalno, pređe kod nas. Samo lokalno, veliki mali šefe. A Vi ćete sredit ovo globalno.”
Bigović: “Ne znam kume, Kati. Ne znam kako će Simonida reagovat’. Nešto mi je čudna.”
Katić: “Kume Bigo, možemo li sljedeće nedjelje u Lilehamer ili da igramo pasijans?”
Bigović: “Kume Kati, pušti Lilehamer i pasijans, moramo nešto učinjet. Evo još malo 100 dana od kada smo preuzeli vlast, a đe su nam rezultati? Kume Kati, radiš li ti što?”
Katić: “Radim kume Bigo. Ne patišem. Svaki dan pišem saopštenja. Za mene riječ ima snagu zakona. Ti znaš.”
Veliki mali šef gleda saopštenje i viče: “Katiću nije OVK, nego OKG. OKG! Hiljadu sam puta to ponovio. Zapamti više.”
Katić: “Dobro veliki mali šefe, dobro. Kume Bigo, viču li na tebe ovi tvoji kao ovaj na mene?”
Bigović: “Ne kume Kati, moji mene vole i paze.”
