Holandija je 2002. godine postala prva država koja je legalizovala pomoć doktora pri umiranju, a u toj zemlji dozvoljeni su i eutanazija, kada doktori aktivno ubijaju pacijente, i asistirano samoubistvo, kada doktori prepisuju pacijentima smrtonosne doze ljekove.
Iako ljudi ne moraju biti smrtno bolesni, oni u oba slučaja moraju "nepodnošljivo patiti", bez nade da će im se stanje poboljšati.
Rezultati istraživanja o eutanaziji, za period od 1990. do 2015. godine, objavljeni su danas u časopisu "New England journal of medicine", a autori su naveli da je 1990. godine, kada je eutanazija bila nelegalna, 1,7 odsto smrtnih slučajeva bilo usljed eutanazije ili asistiranog samoubistva.
U 2015. godini taj udio je porastao na 4,5 odsto, a 92 odsto tih ljudi bilo je teško bolesno, dok su ostali imali zdravstvene probleme uzrokovane starošću, početnu fazu demencije, psihijatrijske probleme ili kombinaciju navedenog. Više od trećine osoba bilo je u trenutku smrti starije od 80 godina.
Rukovodilac sprovedenog istraživanja Agnes Van der Hajde, sa roterdamskog Erazmus Univerziteta, rekla je da "djeluje da su pacijenti sada spremniji da traže eutanaziju i da je ljekari lakše odobravaju".
Ona je navela da zahtjevi osoba koje nisu smrtno bolesne još predstavljaju mali dio podnijetih zahtjeva, ali da se njihov broj povećava.
Van der Hajde je dodala da se sada odobrava polovina podnijetih zahtjeva za eutanaziju, dok su ljekari prethodnih godina odobravali trećinu.
Eutanazija je legalna i u Belgiji, Kanadi, Kolumbiji i Luksemburgu. Asistirano samoubistvo je dozvoljeno u Švajcarskoj, Njemačkoj i u šest saveznih država SAD - Oregonu, Kaliforniji, Vašingtonu, Koloradu, Montani, Vermontu, i u glavnom gradu Vašingtonu.
N1
