On kaže da je Crna Gora već definisala Dugoročni plan razvoja odbrane do 2025. godine s obzirom na organizaciju i činjenicu da je postala punopravna članica NATO-a.
– Do sada je učinjeno mnogo toga na unapređenju obuke posade Vazduhoplovstva Crne Gore na lakim helikopterima „gazela“. Piloti su ovladali korišćenjem uređaja za noćno letjenje, učestvovali su treći put na vježbi u Sloveniji sa dva helikoptera. Pokazali su da mogu da rade svoj posao, ali da bi ta helikopterska jedinica bila svrsishodna potrebno je da dobije helikoptere većih sposobnosti u odnosu na „gazele“ i helikopter koji uslovno može da se klasifikuje kao srednji. Prema aktuelnim planovima, koje je podržala Vlada Crne Gore, 30 miliona eura treba obezbijediti za kupovinu dva helikoptera – navodi sagovornik Pobjede. Radić ističe da ti helikopteri neće koristiti samo za namjenske vojne zadatke, nego i za podršku civilnim vlastima i stanovništvu, ali i za gašenje požara, patroliranje u akvatoriju. On dodaje da će Crna Gora kroz podršku EU dobiti jedan helikopter za policiju, koji će biti korišćen za poboljšanje kontrole granica.
Kontrola neba
Radić smatra da ozbiljan izazov predstavlja i rješavanje osmatranja vazdušnog prostora.
– Crna Gora nema ni novca ni resurse za lovački avion. Ali Crna Gora ima Vazduhoplovni operativni centar koji po sadašnjem nivou razvoja šalje radarske slike Hrvatskoj, koja je partnerska zemlja i integrisana u NATO sistem protivvazdušne odbrane. Sada kada je članica NATO-a, Crna Gora može da uđe u NATO integrisani sistem protivvazdušne odbrane, ali to će zahtijevati vrijeme i ulaganje. To su u osnovi softveri koji omogućavaju razmjenu podataka i usvajanje procedura. Crna Gora mora da kupi radar nove generacije. U ovom trenutku jedini senzor koji može da se koristi je radar sa Fruške gore, a on pripada srpskoj-crnogorskoj kontroli letjenja SMATSA – kaže Radić. On dodaje da je Dugoročnim planom razvoja odbrane definisano da se kupi jedan radar, te da je to investicija od par desetina miliona eura.
Opširnije u Pobjedi...
