Generalni direktor za elektronske komunikacije, poštansku djelatnost i radio spektar Ratka Strugar je, na diskusiji o scenariju implementacije direktive EU koja se odnosi na koordinaciju građevinskih radova, kazala da će taj zakon doprinijeti i uklanjanju drugih prepreka, kao što su nekvalitetno korišćenje postojeće fizičke infrastrukture mrežnih operatora i nepostojanje jedinstvene baze podataka o postojećoj fizičkoj infrastrukturi.
„Zakon će uticati i na smanjenje dupliranja građevinskih radova i uticaja na okolinu, kao i povećanje konkurentnosti i kvaliteta usluga na tržištu elektronskih komunikacija. Sve to će donijeti određene benefite za privredu i građane“, rekla je Strugar na diskusiji koju su organizovali Ministarstvo ekonomije i Svjetska banka (SB) uz podršku Evropske komisije (EK).
Ona je navela da je cilj donošenja tog zakona smanjenje troškova, olakšavanje i podsticanje izgradnje elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina za potencijalne investitore. Njegovo donošenje i implementacija direktive EU doprinijeće pregovaračkom procesu o poglavlju 10 – Informatičko društvo i mediji, koje je otvoreno 2014. godine.
„Crna Gora je, nadamo se, pred zatvaranjem tog poglavlja, zbog čega nam je specijalistička i partnerska pomoć EK i SB od izuzetne koristi“, saopštila je Strugar.
U skladu sa predloženim rješenjima, nadležni organ za rješavanje sporova biće Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost, inspekcijski nadzor će obavljati inspektor za elektronske komunikacije i energetski inspektor, dok će primjenu zakona pratiti Ministarstvo ekonomije.
Predstavnik SB Natalija Gelvanovska kazala je da je Crna Gora primjer najbolje prakse kada je prenošenje evropske direktive o smanjenju troškova za širokopojasni pristup internetu u pitanju.
„Pozdravljamo koordinirani razvoj zakonodavstva koji utiče na širokopojasnu izgradnju, kao i činjenicu da je čitav zakonodavni proces transparentan i sveobuhvatan“, rekla je Gelvanovska.
Predstavnik Direktorata EK za susjedstvo i pregovore o proširenju, Mirna Medika, navela je da se direktiva bazira na četiri glavna stuba, odnosno bolje korišćenje postojeće fizičke infrastrukture, koordinacija građevinskih radova, brže, jednostavnije i transparentije izdavanje dozvol i opremljenost objekata za pristup brzom širokopojasnom internetu.
„Direktiva podržava ciljeve EU u smislu širokopojasnih mreža, odnosno da do 2020. godine svi građani EU imaju pristup brzini od 30 megabajta u sekundi (Mb/s), a više od 50 odsto domaćinstava brzini od preko 100 Mb/s. Upravo direktiva pomaže da se ti ciljevi dostignu“, saopštila je Medika.
U diskusiji su učestvovali i predstavnici energetskih subjekata u Crnoj Gori, kao i operatora elektronskih komunikacionih mreža, koji su podržali partnerski pristup Ministarstva i transparentnost u procesu kreiranja zakona.
Prenošenjem direktive EU u zakon o mjerama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina crnogorsko zakonodavstvo se usklađuje sa zakonodavstvom EU.
Iz Ministarstva su dodali da će se otklanjanje postojećih prepreka u postavljanju elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina najviše ticati operatora javnih elektronskih komunikacionih mreža, kao i preduzeća ili građana koji daju na korišćenje fizičku infrastrukturu.
(Mina biznis)
