Do 2020. godine EK će izdvojiti 590 miliona EUR za taj fond.
”Predugo smo se oslanjali na vojnu snagu drugih. Vrijeme je da sami preuzmemo odgovornost za našu bezbjednost. To dugujemo Evropljanima”, kazao je predsjednik EK, Žan Klod Junker.
U toj instituciji navode da se 75 procenata građana EU zalaže za zajedničku bezbjednosnu i odbrambenu politiku.
U skladu sa tim očekivanjima EK je predložila tri scenarija za postizanje veće bezbjednost i jačanja odbrane Evrope, prenosi Tanjug
Jedan pravac razvoja odnosio bi se na nastavak saradnje 27 država članica na pitanjima bezbjednosti i odbrane i bio bi u velikoj mjeri zasnovan na dobrovoljnoj bazi.
Prema drugom scenariju, EU 27 bi se kretala ka zajedničkoj bezbjednosti i odbrani što bi podrazumijelo veću finansijsku i operativnu solidarnost kao i jačanje vojnih sposobnosti i reagovanja u kriznim situacijama.
Treći scenario je produbljivanje saradnje i integracija u okvirima zajedničke odbrane i bezbjednosti pri čemu bi došlo od određenog nivoa integracija odbrambenih snage članica EU.
U EK kažu da ovi scenariji nijesu međusobno isključivi, ali da oslikavaju ”različite nivoe ambicija” koje će odrediti same članice.
”Gledajući ka budućnosti, zemlje članice su te koje sada moraju da odluče o putu i brzini kojom će ići kada je u pitanju zaštita građana Evrope”, navodi se u saopšetnju EK.
Ta institucija je istovremeno pokrenula i Evropski odbrambeni fond kako bi pomogla zemljam članicama da efikasnije koriste novac namenjen za odbranu, ali i da poboljša njihovu međusobnu saradnju u toj oblasti.
Do 2020. godine Komisija će izdvojiti 590 miliona EUR za ovaj fond. Prijedlog EK je da se od 2020. godine za fond godišnje izdvaja 1,5 miljardi EUR.
Zajedno sa doprinosima zemalja članica razvojnim projektima taj fond bi mogao da od 2020. godine godišnje skupi 5,5 milijardi EUR za investicije namijenjene odrambenim istraživanjima i razvoju odbrambenih sposobnosti EU.
