Problem je nastao u periodu od 2011. do 2013, a ključan detalj je ukidanje “Bekamovog zakona“ 2010. Po tom zakonu su, inače, svi bogati stranci na privremenom radu u Španiji na ime poreza plaćali isprva 24 odsto od zarade, a kasnije 24,75.
Lokalci su morali dublje da zavuku ruku u džep. U zavisnosti od prihoda na porez su izdvajali od 24 do čak 43 odsto. I sve je bilo u redu dok 2010, a sve u svijetlu globalne ekonomske krize, država nije bila prinuđena da revnosnije naplaćuje porez, pa je ukinula pomenuti zakon koji je ime dobio baš zato što je Dejvid Bekam bio među prvima koji je iskoristio benefite takvog akta.
Španci su se brinuli da bi ukidanje Bekamovog zakona moglo da otjera najbolje fudbalere svijeta u neke druge zemlje, jer bi Real i Barsa izgubili prednost u odnosu na konkurenciju (na to se, inače, odavno žalio Bajern iz Minhena). Ali to se nije desilo. Nije, jer su se najbogatiji fudbaleri u Španiji jednostavno napravili ludim.
Poreze na plate su naravno plaćali, ali su se svojski trudili da sakriju prihode od marketinških aktivnosti. Ronaldo je tako prijavio da je od 2009. do 2014. na prodaji komercijalnih prava u Španiji zaradio 14.900.000 eura, odnosno 20 odsto od ukupno 74.800.000 koliko je prihodovao na globalnom nivou.
Vlasti su ipak utvrdile da je baš u Španiji uzeo još 32.000.000, pa sa sve pripadajućim kaznama stižemo do štete od 15.000.000. Zanimljivo, Ronaldo je, prema informacijama medija, potvrđenih tamo đe treba, od 2014. sve radio prema propisima.
Samo za fiskalnu 2014. platio je porez od 6.000.000 eura. Ali taj period od 2011. nije uspio da opere u finansijskim knjigama, pa mu sada prijeti robija od dvije do šest godina. Običaj je da u takvim uslovima tužilac traži pet godina zatvora.
Doduše, običaj je u ovakvim slučajevima da prebogati igrači samo plate sve što su dužni uz malu kamaticu i nastave da žive slobodnim životom. Na kraju krajeva, teško da je baš Ronaldo sve ovo organizovao. Zato su pod istragom i njegovi finansijski savjetnici.
