Opozicija je preuzela i Herceg Novi. Iako je osvojio najviše mandata, sa DPS-om neće niko u koaliciju. Kao da su kužni. Srpska opozicija se bez problema udružila, kooptirala nekoliko lokalnih lista (takođe prosrpskih), a turbograđanski i turboindžekšn-euroatlantski SDP i URA - koji su osvojili jedan mandat zajedno - ulećeše bez razmišljanja u pobjedničku koaliciju kao gaće u dupe. I tako u Budvi, i tako u Kotoru.
Nisu prethodila bilo kakva obećanja, vizije, projekti samo „dolje lopovi“ i „pobjede a ne podjele“ i slične gluposti i opštosti. Kadrovi s konca i konopca, teško nasljeđe u prezaduženoj Budvi, i ne baš prevesela situacija u Kotoru i Novom. Očekivali smo mandat obilježen kuknjavom u vezi DPS lopovluka, ali ne! Vrlo brzo je plasirana genijalna ideja „Zajednica bokeljskih opština“. Ranije je postojala ova ideja pod nazivom „Srpska Boka“, ali su je upodobili valjda zbog ulaska u NATO.
Ovako nešto je palo na um još samo genijalnom Mufty-ju Zukorliću i zvalo se „Prekogranična regija Sandžak“. Ne bi me iznenadilo da i ova integrativna bokeška ideja obuhvati i prekogranične opštine Trebinje, Bileću, Gacko i Nevesinje. Interesantno, povodom ove gluposti ni pisnuli nisu SDP i URA.
Naš mudri narod veli za policjote i udbaše – jednom policjot uvijek policjot. E, sad, ja mudrujem u vezi SDP-a, jednom u vlasti uvijek pri vlasti, pri bilo kojoj, na bilo koji način i po bilo koju cijenu. Gospodin Miodrag Vuković je ovim povodom izjavio da im za ostvarenje ove ideje treba saglasnost Vlade i koalicioni frontaši su požurili da je dobiju. Po običaju, promašili su nadležnu vladu i o srpskim opštinama u Crnoj Gori razgovarali sa Vučićem. Zbog toga sam ovoj inicijativi dao kodni naziv „Beograd na slanoj vodi“.
Opet, rekoh sebi, sačekaj najavljeni nastup Bečića u emisiji „Načisto“, možda čovjek nešto razjasni. Zalud, ubio me u pojam. Takvoga arogantnog bombaša i parolaša još slušao nisam. Rekao je - ništa, bučno i nametljivo - ništa.
Onda sam se zapitao šta je on tek lupao po kućama kad je agitovao, kad ovako lupa u javnosti, i kakav je to narod i glasači koji se pridobijaju ovakvom pričom na granici ometenosti u razvoju? Ali, u srpskom glasačkom tijelu naklonost i konsenzus se ne stvara javnim iskazima. To je prećutno telepatsko jedinstvo na bazi nacionalističkih i atavističkih misli iz dubina maloga mozga. Oni se pogledom razumiju. Samo srpski nacionalista, javni ili prikriveni, može da misli da baštini i lijeve ideje - ako okači crvenu kravatu.
Jedini gori od narečene gospode su depeesovci iz pomenutih opština. Bili su online, hoću reći na liniji, arogantni i sveznajući dok se haralo, „valorizovalo“ i vladalo. Sad su šunjavi, nemoćni i nepametni. Pesimizam mi je navirao u glavu gledajući Tarzana, Ivanovića i Kruša. Ko će se onijema oduprijeti? Ko će Amfilohiju objasniti da se stolica mitropolita zove katedra a ne prijestolje? Pa taman bila Svetoga Petra Cetinjskoga. S kim u borbu kukala mi majka!
Taman sam u beznađu htio da predložim sebe za prosvećenog apsolutistu, tj. Šćepana Malog, kada se ukazao - ON. Milo, gloriosus, maximus, lično. Obasjan mjesečinom dolazi na bespravno izgrađeno mjedeno gumno na Turskome rtu da ga otvori. Odozgo, sa Lovćena gleda ga Njegoš, a iz Podgorice Katnić. I ja preko portala.
E, sad, mogu i umrijeti kad sam vidio da on još uvijek određuje šta se smije a šta ne smije, šta je legalno a šta nelegalno, a ne Zakon ili Katnić ili ni da bog Bečić i slični.
Ne mogu više ni da se sprdam, e sam ciknuo ka’ gola demidžana...
Tako razoren odem na Jutjub da čujem malo muzike ne bih li se rekuperao. Kad tamo hiljade slika nekog simpatičnog isusolikog mladića pred mikrofonom. Pustim videoff, a isusoliki Portugalac na čudesan i neobičan način emanira ljepotu i ljubav.
Pjeva nešto između evergrina „Moon river“, soula ili nekog drugog derivata gospela i sve to uronjeno u fado. Fantastično. Nešto slično sam čuo u duetu Bočelija i Dolče Puntas kada naizmjenično idu fado i belkanto i nakon iznenadne modulacije i ulaska timpana sve završava u nečemu poput Ravelovog Bolera. Vidjelo se da momak nema daha i prvo što sam pomislio bilo je da ga je onaj naš ganjao perčinom oko eurovizijske bine i mobingovao. Ispostavilo se da je težak srčani bolesnik i da mora što prije na presađivanje srca. Nadam se da će preživjeti i priuštiti nam još onakvih nezaboravnih trenutaka. Sretno Salvadore. Nećemo sad patetičiti, srešćemo se na nekom nosaču zvuka kada opet budeš prosipao ljepotu.
