Ako biste pitali malo tradicionalnije stanovnike Londona bez čega ne mogu da zamisle život na pustom ostrvu, odgovor bi sigurno bio čaj. Iako mnoge zemlje gaje ljubav prema ovom napitku, Britanci, a ponajviše Englezi,jesu posebno ponosni na činjenicu da su „ljudi čaja“. Nedavno je njihov braonkasto-karamelni napitak bio u samom centru pažnje na Ostrvu. Nacionalni dan čaja koji se održava svakog aprila bio je idealna prilika za strance da probaju neke nove vrste i nauče kakav to „pristup“ovom napitku imaju Ostrvljani.
-Nikada ne držite čaj predugo u šoljici sa vrelom vodom. Niko ne želi da pije čaj koji će imati ukus kupusa! - odzvanjalo je ulicama Kensingtona, gdje se ove godine održavao praznik čaja.
Kultura ispijanja velike količine čaja na sedmičnoj bazi na Ostrvu počela jekrajem 18. vijeka. Međutim, dobar dio čaja koji je popularan na Ostrvu tehnički ne potiče odavde, već sa azijskog kontinenta.
Čaj na početku uopšte nije bio popularan u Londonu. Iako se pojavio u 17. vijeku na urbanim ulicama i pijacama, Londonci nijesu bili oduševljeni. Početno nezadovoljstvo nije potrajalo, pa je kašičica čaja sa malo mlijeka polako počela da osvaja srca.
Neke kulture vide ispijanje čaja kao dio relaksirajućeg dnevnog koncepta. Stvari su malo kompleksnije na Ostrvu. Kada neko ponudi da vas povede na čaj, to ne znači baš da ste krenuli samo na šoljicu ovog napitka.
Ispijanje čaja na Ostrvu većinom podrazumijeva i da ćete nešto da prezalogajite. Ako je u pitanju takozvani „popodnevni čaj“ uz sendviče i vino, budite spremni i na neku poslasticu. London je, naravno, idealno mjesto na kom možete istinski iskusiti koncept „popodnevnog čaja“. Na primjer, na samom jugu Londona, u Voksalu u „Teatru čaja“, uz zeleni napitak i šoljicu mlijeka slijedi i čizkejk kom je nemoguće odoljeti.
Ovogodišnja proslava Nacionalnog dana čaja obradovala je posjetioce velikom ponudom novih vrsta. Tezge su bile pune raznih mješavina - od jagode i mente do žalfije sa borovnicama. Uz svaku mješavinu bio je priložen predlog vrste mlijeka koja najbolje pasuje sa specifičnim čajem. Iako je većina posjetilaca okretala glavu kada se pomene mlijeko, tradicionalniji fanovi čaja jedva su čekali da čuju nešto novo o umjetnosti spremanja ovog napitka.
Najzanimljivija činjenica u vezi sa proslavom ovog praznika je spoznanje da se ova specifična kultura definitivno odnosi i na mlađe generacije. U moru vrlo zainteresovanih kupaca bilo je mnogo razdraganih tinejdžera koji su sa oduševljenjem kombinovali razne ukuse, i to u šaljivim šoljicama. Iako mi u Crnoj Gori ne važimo za „čajne fanatike“, bilo bi lijepo da i nas, pored dojča, nešto spaja kao čaj Britance.
Leila MURSELJEVIĆ
FOTO: Leila Murseljević
