Piše: Violeta CVEJIĆ
Nepoznata pravila
Ako je opozicija u Srbiji toliko kilava, što javno svakodnevno ponavljaju njeni simpatizeri, onda je moguće da je okupljanje demonstranata koje su počeli studenti zaista organizovano preko Fejsbuka. Iskusni borac za pravdu psiholog dr Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta, kaže da veruje da su protesti spontani jer te večeri kada su počeli on nije znao za njih, a sebe smatra za obaveštenog čoveka. On ocenjuje da je protest po- čeo kao tipično mladalački dogovor na društvenim mrežama. „To je i problem za vlast jer iza protesta ne stoje političke stranke, kada bi stajale oni bi to lako rešili“, rekao je Korać za TV N1. Ono što je različito od svih dosadašnjih protesta i nije uporedivo sa protestima iz 90-ih godina, koji su kulminirali 5. oktobra 2000. godine, je anonimnost organizatora, svakodnevno menjanje zahteva tj. dodavanje novih, a sve izgleda kao zabava dela građana čiji su kandidati izgubili na predsedničkim izborima.
Protesti 1996-1997. godine su imali jasan cilj: vratiti pokradene lokalne izbore, građanske šetnje su mesecima predvodili Vesna Pešić, Zoran Đinđić i Vuk Drašković i svaka od njih se završavala obraćanjem lidera građanima, a studenti su sami šetali sa svojim liderima i tako podržavali zahteve građana. Sve je završeno donošenjem leks specijalis zakona kojim je priznata izborna krađa naravno pod pritiskom međunarodne zajednice i njihovog izaslanika Felipea Gonzalesa.
Konfuzija
Ko sada šeta i šta se može očekivati? U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici šetnju su počeli studenti, pridružuju im se nezadovoljni građani i sve je usmereno protiv novoizabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji kaže da podržava ulične proteste i da je „obaveza države da obezbedi demokrtaska pravila za šetnju i demokratsko obraćanje“, rekao on i pozvao demonstrante da šetaju što duže procenjujući da je to bolje za njega u političkom smislu. „Samo ih molim i želim da to bude mirno...“, rekao je Vučić i objasnio da je obaveza države da poštuje političku volju manjine i odbacio mogućnost da njegova stranka organizuje kontramiting - kao što je to uradio SPS 25. decembra 1996. godine kada su se na Terazijama sukobile pristalice Miloševića i opozicije i jedni i drugi štiteći glasove koje su dali na lokalnim izborima. Protesti nisu masovni ali su svakodnevni, zahtevi za smenama direktora RIK-a, REMa, urednika informativnog programa RTS-a i TV Novi Sad, predsednice parlamenta Maje Gojković se ne mogu rešiti na ulici, zbog toga su valjda i neki učesnici protesta skeptični prema ispunjenju zahteva.
Vuk Velebit, student Fakulteta političkih nauka koji se eksponirao u javnosti, rekao je u jednoj od izjava da su zahtevi legitimni, ali da su „pojedini nerealni kao što je smena Maje Gojković i čelnika RIK-a i REM-a“. Velebit kaže da bi pregovarao sa Vučićem oko zahteva, ali je pitanje koje i koliko studenata predstavlja Velebit. Nije problem što su studenti radili u izbornim štabovima predsedničkih kandidata i što je Velebit govorio na mitingu Saše Jankovića, drugoplasiranog na predsedničkim izborima, ali je problem ako se studenti predstavljaju da nemaju veze sa strankama, a u praksi je drugačije.
Pavle Garzičić, svršeni student ekonomije i međunarodne tgovine, takođe neformalni vođa protesta i jedan od inicijatora organizacije Drugi krug, kaže da želi da protesti prođu u najboljem redu i da je važno da se probudi energija među mladima da iskažu svoj bunt. On ostavlja mogućnost da protesti i nisu spontani napominjući da nijedan opozicioni lider ne može da svakodnevno izvede toliko ljudi na ulice. On je primetio da na terenu „postoji perfektna koordinacija policije i protestanata i to može da bude iz dva razloga: jedan je zato što vlast dozvoljava i drugi zato što se vlast stvarno plaši nekih uličnih nereda“, rekao je Garzičić.
Očekivanja
Tok protesta i da li će se zahtevi ispuniti niko ne može predvideti. Demonstranti su ispunjenje zahteva oročili do 17. aprila, sednica parlamenta je zakazana za 19. april, a nema plana da li će se protesti nastaviti, radikalizovati ili će ova borba utihnuti zavisi najvećim delom i od učesnika protesta. U jednom komentaru o tome ko su učesnici protesta, sociolog kulture prof. dr Ratko Bo- žović sa Fakulteta političkih nauka je rekao: „Oni ne pristaju na podaništvo ni u kući, u auritarnoj porodici. Zašto bi pristali na podaništvo u zajednici u kojoj se uspostavlja kult ličnosti? Ovo je u stvari atak na jednu političku arheologiju, na jednu političku zoologiju... Mladi ljudi na to ne pristaju. Ne pristaju da im neko ubija vreme koje dolazi u kome oni više neće napuštati zemlju, neće pakovati kofere, jer ih je i inače otišlo previše iz ove zemlje“, naveo je Božović.
V. CVEJIĆ
Pobjeda
