Ništa novo u crnogorskom doživljaju izbornih rezultata - pokušava se stvoriti dvostruka realnost. Vladajuće DPS i SD sebe doživljavaju apsolutnim pobjednicima, lideri opozicionih partija tvrde da je ,,bojkot uspio“ i da je ,,DPS nokautiran“.
Posljedice lokalnih izbora u Nikšiću je, ipak, teško prikrivati: nakon glasanja 12. marta, kompletnu vlast u gradu pod Trebjesom uzeli su DPS i SD, koje imaju 37, odnosno četiri odbornika. Izbori su protekli mirno, nije bilo zvaničnih primjedbi, niti ima ikakvih priča o poništenju ili ponavljanju izbornog procesa. Naprotiv, udružena opozicija je pružila puni legitimitet izborima, učestvujući u radu biračkih odborima i kontroli tokom izbornog dana. U naredne četiri godine u Nikšiću sve poluge vlasti biće u rukama Đukanovićeve Demokrats ke partije socijalista i Brajovićevih Socijaldemokrata, dok će opozicioni predstavnici biti van zgrade nikšićkog parlamenta, ali i van svih upravljačkih odbora lokalnih javnih ustanova i preduzeća.
Brojke ne lažu
Da nije kompletna opozicija slijedila put bojkota koji je promovisao Demokratski front; da su možda nastupili ujedinjeni ili u makar tri kolone, možda bi stvari izgledale drugačije. Možda, ali politika nije priča ,,što bi bilo, da je bilo“, već vještina mogućeg i, prije svega, sagledavanje realnih opcija. Ovako, nikšićka postizborna matematika ukazuje da su Demokratska partija socijalista i Socijaldemokrate Crne Gore jedini pravi pobjednici nikšićkih izbora, a da je opozicioni bojkot pokazao prilično ograni- čene efekte. Uostalom, brojke nikada ne lažu. DPS je sa osvojenih 21.104 glasa daleko nadmašila rezultat sa lokalnih izbora 2013. godine, kada je u koaliciji sa jedinstvenim SDP-om osvojila apsolutnu vlast sa 20.360 glasova, što je u procentima podrška od 51,5 odsto na 69,6 odsto tadašnjeg odziva birača.
Trend rasta
Još bitnije za Đukanovićevu partiju jeste da je u drugom po veličini crnogorskom gradu nastavila trend rasta u posljednjih pet godina: 2012. godine sa zajedničkim SDP-om su osvojili 18.500; godinu dana kasnije za njih je glasalo 20.360, da bi u nedjelju dosegli istorijski maksimum kada su u pitanju lokalni izbori – čak 21.104 glasa. Prevedeno u procentima, Đukanovićeva partija je popravljala rezultate na lokalnim izborima u posljednjih pet godina za po osam procenata. Zajedno sa svojim koalicionim partnerom, Socijaldemokratama Ivana Brajovića, Demokratska partija socijalista je na ovim lokalnim izborima osvojila 23.428 glasova, što je čak za 1.281 glas (ili: šest odsto) više nego na parlamentarnim izborima koje je obilježila rekordna izlaznost od čak 80 odsto. Novu poziciju u vlasti iskoristile su Brajovićeve socijaldemokrate, koji su tri puta poboljšali rezultat u odnosu na parlamentarne izbore. Zanimljivo: SD se izjednačila sa rezultatom SDP-a rezultatom na parlamentarnim izborima! U prvim opozicionim analizama, ukazivalo se da procenat podrške DPS-u i SD-u govori da te stranke ne podržava ,,skoro dvije trećine Nikšićana“. Naravno, u toj analizi svi apstinenti, kojih je od lokalnih do parlamentarnih izbora oko 25 odsto, pridodati su na – opozicioni konto. No, matematika razobličava brojna spinovanja. Analize pokazuju da bi - ukoliko bi ovaj rezultat DPS i SD postigli na izlaznost od 80 odsto, kakva je recimo bila na parlamentarnim izborima – te stranke bez problema formirale vlast u Nikšiću! Pod pretpostavkom odziva od čak 80 odsto, glasača bi bilo – 46.788, što znači da bi DPS i SD sa 23.428 glasova premašili udruženu opoziciju za nekih sedamdesetak glasova. I to samo ukoliko se niti jedan opozicioni birač ne bi predomislio ili razo- čarao zbog dosadašnjih neuspješnih opozicionih akcija! U slučaju manjeg procenta izlaznosti, dominacija Đukanovićeve i Brajovićeve partije bila bi veća.
Bijeli listići
Ove brojke ukazuju da je Đukanovićeva stranka našla način da se bori protiv akcije bojkota i da su kampanju usmjerili, ne toliko na medije, već na rad na terenu, prvenstveno u manjim okolnim mjestima i mjesnim zajednicama. Na taj način su mnoge ,,utjerali“ na biračka mjesta. Ali, čak 11 odsto Nikšićana birački listić su učinili nevažećim ili, kako voli opozicija da kaže, predali su ,,bijeli listić“. Brojka od čak 2.800 ,,ćoravih“ listića jeste zanimljiv fenomen i tek dubinske analize treba da pokažu ,,čiji“ su to glasovi. Kako sada izgleda, veći broj nevažećih listića vlasništvo je onih Nikšićana koji su - najvjerovatnije kao ,,tihi prijatelji DPS-a“, uhljebljenje našli u javnim ustanovama i lokalnim preduzećima. Ispostavilo se, ipak, da su to stvarni protivnici vlasti koji, iz želje da ostanu na sadašnjim pozicijama u lokalnoj vlasti, nijesu smjeli da ignorišu izlazak na biračko mjesto. Logično je, međutim, da dio opozicionih birača – prvenstveno pristalica SDP-a, URA i dijelom Demosa – je ostao razočaran opozicionim bojkotom i stvarnom nemogućnošću da odmjere snage na izborima i na taj način, ,,bijelim listićima“ iskazao revolt i prema vlasti i prema opoziciji. Nema, dakle, razloga za opozicione izlive zadovoljstva. Niti za busanje u podršku građana: teza da je 55 odsto reklo ,,ne“ DPS-u prosto ne pije vodu, jer su opozicionari vještački za svoje potrebe dodali 25 ili čak 30 odsto apstinenata.
Bojkot
Uostalom, ako se procenat izlaznosti uporedi sa prošlim lokalnim izborima - kada je na izbore izašlo 69,6 odsto - onda je opozicioni bojkot ,,težak“ svega 24,5 odsto ukupnog broja birača! Čak i u poređenju sa izlaznošću na parlamentarnim izborima prošle godine (79,4 odsto), opozicioni bojkot je „težak“ - 35 odsto. Nedovoljno da se ugrozi rezultat DPS-a i SD-a. No, teško je upoređivati lokalne i parlamentarne izbore: drugačije su ključne izborne teme, različit je intenzitet političkog sukobljavanja. Ali, jedno je sigurno: opozicioni ,,pobjednici“ koji su bojkotovali izbore, moraće realnije da analiziraju, ne samo nikšićke rezultate, već i da osmisle – kako dalje. Strategija istovremene vaninstitucionalne borbe, ignorisanja svake ponude vlasti i dugotrajnog bojkota parlamenta možda jeste podigla političke tenzije, ali nije proizvela efekat totalne nestabilnosti u društvu. U stvari, najviše je, makar kratkoročno, koristila za podizanje rejtinga Demokratskog fronta. Ali, nije dovela do zamišljenog raspleta: Crna Gora nije Makedonija i ovdje nije izvodljivo ponavljanje makedonskog scenarija. I, što je važnije, opoziciona akcija nije proizvela reakciju Brisela, koji bojkot doživljava kao opstrukciju - ne vlasti - već crnogorskog puta ka EU i NATO. Zato će prvenstveno onaj dio opozicije koji sebi dodaje atribut ,,građanska“ morati da brzo donosi odluke. Jer, nema mnogo vremena za spinovanja ili varakanja. Prvi naredni test će biti lokalni izbori u Herceg Novom, za koje iz Demokratskog fronta već najavljuju da ih nipošto ne treba bojkotovati. Zanimljivo, ta je poruka lansirana u jeku kampanje za bojkot izbora u Nikšiću.
(Pobjeda)
