Poznati ruski umjetnik sa stalnom adresom u Francuskoj, nastupio je u pratnji britanskog kolege Prajsa pred punom salom mahom mlađe publike.
- Ja sam prvi put u Crnoj Gori. Nisam vidio mnogo, ali mislim da je Podgorica najbolji dio vaše zemlje. Sviđa mi se ta toplina ljudi zbog koje je lijepo biti ovdje. Publika je bila divna, sve vrijeme nas je podržavala – rekao je pijanista.
- Ovdje je odlična akustika. Zaista, čestitke i za ovakvu salu, iako čujem da je prilično stara. Ali, zaista je odlična i odlično se osjećam u njoj. I to je još jedan od razloga zbog kojeg ćemo rado ponovo doći da sviramo – dodao je Martinov.
Podgoričkoj publici predstavio se izuzetnim izvođenjima manje i više poznata djela Franćeska Marija Veraćinija, Volfganga Amadeusa Mocarta, Franca Šuberta, Nikoloa Paganinija, Roberta Šumana, Johanesa Bramsa, Petra Iljiča Čajkovskog, Nikolaja Metnera, te dobro poznati „Hora staccato“ Grigorasa Dinikua, u verziji Jaše Hajfeca, koje je izveo na bis.
- Posljednje djelo našeg repretoara bila je Sonata za violinu opus 70 Nikolaja Kapustina, koja je napisana 1992. godine, a koja je u džez maniru. Mogu reći da je Kapustin, inače Ukrajinac, jedan od najvećih savremenih kompozitora za violinu. I ova kompozicija je zaista divna – ispričao nam je Martinov.
- Ali, nije baš laka za sviranje. No, nije nam bilo teško dok smo je izvodili, jer je veoma interesantna – nadovezao se Prajs.
Ruski violinista, ali i dirigent i kompozitor, jutros je počeo radionicu – master-klas sa učenicima Muzičke škole „Vasa Pavić“ iz Podgorice. Mladi muzičari bi od njega mogli naučiti mnogo toga: od interpretacije djela klasične literature, preko tehnike, do odnosa prema publici. Martinov za Portal Analitika kaže kako nikada nema unaprijed definisan plan što će raditi sa učesnicima radionice.
- Sve u potpunosti zavisi od učenika i ništa ne mogu znati unaprijed. Jedino za što mogu da se pripremim unaprijed jeste - da budem otvoren za sve što rade, da pratim način na koji rade i što je njihov prvi odgovor na mene. Moj posao je da, eto, vidim da li mogu na neki način da im budem od koristi, a u skladu s onim što oni već znaju. Zaista nemam nikakvu ideju što ćemo raditi i to će biti potpuno iznenađenje za sve nas – istakao je naš sagovornik.
On je izrazio očekivanje da će radionica početi razgovorom sa svim zainteresovanim učenicima, kako bi mogao da dobije ideju što će raditi narednih dana.
- Kao i tokom nastupa, i na radionicama će vidjeti samo moje pravo lice. Da li je ono odgovarajuće ili ne, o tome ne mogu da sudim. A da li ću biti samo predavač toj djeci ili nešto više, ni to ne znam, jer će sve zavisiti od njih. Posljednjeg dana radionice, 19. februara, bićete u prilici da čujete što su oni uradili. I, ko zna, možda ćemo nešto i zajedno izvoditi – najavio je Martinov.
K.J.
Foto: KIC
