- Za postizanje rezultata profesor bi trebalo da im ponaosob zada dodatne rečenice, isprati svakog… A to zahtijeva dodatni rad za koji očito nema uslova, osim da nastavnik nosi sveske kući i uloži dodatnih dva-tri sata - kaže sagovornica lista.
Ovako, smatra ona, u praksi su porazni rezultati. Događa joj se, kaže, da dopunske časove traže maturanti ili studenti čije znanje zahtijeva da jezik uče od početka. Prema njenim riječima, da bi se stvari mijenjale treba uvažiti konstruktivne kritike.
- Profesorska sujeta je veliki problem, pa se i oni koji imaju osnova da mlađima prenesu vrijedno iskustvo, libe da to učine, jer ne bi naišlo na dobar odjek. Zato i govorim ovo nezvanično, jer ljudi ne prihvataju dobronamjerne i korisne kritike.
Na pitanje da objasni kako je uzimanje dopunske privatne nastave postalo česta praksa, kaže da toga ranije nije bilo mnogo.
- Vremenom počelo je sve češće, sad djeca vide od drugih, navale na roditelje. Nije lako ni platiti. Malo tu ima i pomodarstva. Isto što profesor radi sa učenikom iz matematike može i roditelj, jer se radi po knjizi i zbirkama, pod uslovom da se to radi redovno - navodi nastavnica.
I ona smatra da je izrada domaćih zadataka nezaobilazan metod utvrđivanja naučenog.
- Domaći rad znači da kući potvrdi ono što je radio. To je jedina metoda da utvrdi gradivo na koje može da nadogradi naredne lekcije - zaključuje sagovornica Pobjede.
Više pročitajte u današnjem broju Pobjede
