Imajući u vidu visok nivo budžetskog deficita i konstantan rast javnog duga, on je kazao da je neophodno u što kraćem roku povećati budžetsku disciplinu.G uverner dodaje da je potrebno donijeti i kredibilni plan sanacije deficita i javnog duga.
“Struktura rashoda budžeta treba da odražava razvojne prioritete u državi i da prati dinamiku ostvarenja prihoda. Smanjenje rizika i fiskalna stabilnost mogu biti ostvareni samo uz uravnoteženi budžet tekuće potrošnje, dok se potencijalni deficit može planirati samo za razvojne projekte i otklanjanje uskih grla u privredi”, rekao je Žugić.
On je naveo da je potrebno povećati redovnost u izmirivanju i efikasnost u naplaćivanju svih javnih prihoda, a posebno izmirivanju doprinosa za socijalno osiguranje, a sa ciljem postizanja veće discipline u ovom domenu potrebne su izmjene i dopune Krivičnog zakonika. Saopštio je i da je moguće da naknade za majke sa troje ili više djece, kako to tvrde advokati, predstavljaju stečeno pravo, ali da će to ocijeniti nadležni organ.
“Njih u tom slučaju nije moguće ukidati. Ipak, ono što moramo uraditi je da revidiramo socijalne zakone da bi se obezbijedila fiskalna održivost, odnosno prilagoditi regulativu na način da socijalnu pomoć dobiju samo pojedinci u stanju stvarne socijalne potrebe. Takođe, moramo spriječiti deaktiviranje radne snage, kao i mogućnost prelaska korisnika PIO na sistem socijalne pomoći u narednom periodu”, rekao je guverner.
On je, komentarišući stanje u bankarskom sektoru, naveo da je evidentna tendencija pada kamatnih stopa, ali da su one i dalje iznad poželjnog nivoa.
“U posljednjih godinu dana efektivna ponderisana aktivna kamatna stopa je niža za 1,14 procentnih poena, a u posljednje dvije godine ona je niža za 1,63 procentnih poena. U padu je i spred kamatnih stopa koji se u poslednjih godinu dana smanjio za 0,86 procentnih poena”, navodi Žugić.
Guverner je kazao i da anketa koju CBCG sprovodi kvartalno među bankama ukazuje da 13 banaka očekuje pad kamatnih stopa u narednom periodu, samo dvije isti nivo, a nijedna ne očekuje rast.Rekao je i da je kreditna podrška privredi nedovoljna.
“Na kraju oktobra ove godine ukupni krediti odobreni privredi su iznosili 922 miliona eura. Iako su u prvih deset mjeseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine u porastu novoodbreni krediti privredi, 10,3 odsto, očekujem da će sledeće godine biti prisutna intenzivnija podrška banaka privredi”, rekao je Žugić.
O mogućnosti osnivanja novih banaka, odnosno spajanju postojećih, napominje da su to pojave koje su svojstvene svim tržišnim ekonomijama. Njih je, dodaje, bilo u prošlosti u Crnoj Gori i može ih biti u budućnosti, ali da za sada CBCG nije dobila nijedan zvaničan zahtjev za osnivanje novih, niti za spajanje postojećih banaka.
