Glasanje će trajati do 19 sati večeras.
Od 1.784.416 građana sa pravom glasa, njih 230.122 je na posebnom spisku, jer se smatra da su na privremenom radu u inostranstvu.
Na izbornom listiću se nalaze imena 11 koalicija i partija, a glasa se u šest izbornih jedinica na 3.480 izbornih mejsta u Makedoniji, prenosi Tanjug.
Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji su rezultat Sporazuma, koji su predstavnici najvećih političkih partija potpisali u Pržinu, uz posredovanje Evropske unije (EU).
Izbori su, prema tom sporazumu najprije trebalo da budu održani 24. aprila, ali su pomjereni za 5. jun, kada je vladajuća VMRO-DPMNE bila jedina koja je podnijela izbornu listu, pa su izbori ponovo odgođeni.
Najnoviji datum održavanja izbora četiri najveće partije dogovorile su 31. avgusta.
Vanredni parlamentarni izbori bi trebalo da izvedu zemlju iz dvogodišnje političke krize.
Ključni igrači predstojećih izbora u Makedoniji su lider vladajuće VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, koji pretenduje da se vrati na vlast i njegov rival Zoran Zaev, koji predvodi Socijaldemokratski savez Mekedonije (SDSM).
Na današnjim izborima i nekolicina političkih grupa etničkih Albanaca pokušava da postane mlađi partner u novoj vladajućoj koaliciji, u zemlji u kojoj Albanci čine četvrtinu stanovništva.
Posljednjih nekoliko izbora je bilo problematično jer je opozicija optuživala vlast za krađu glasova, a politička previranja su pogoršana u januaru 2015. kada je opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije objelodanio nelegalno prisluškivanje hiljada ljudi, uključujući i lidera opozicije, novinara i crkvenih zvaničnika.
SDSM je za prisluškivanje optužio vladajuću VMRO-DPMNE.
Nakon toga su uslijedili višesedmični opozicioni protesti protiv vlade Nikole Gruevskog, koji je na vlasti bio od 2006.
Gruevski je potom podnio ostavku i otvorio mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Poslednja anketa koju je uradio Institut za demokratiju pokazala je da je vodeća VMRO-DPMNE četiri procenta ispred ostalih, međutim, vjeruje se da je broj neodlučnih oko 40 odsto, nakon izuzetno loše i neprijatne kampanje, tokom koje su se čule optužbe za lažne biračke liste, sa izmiješanim imenima kandidata i političkih stranaka, ukazuje portal Politiko.
