Kako je Specijalno tužilaštvo skinulo oznaku tajnosti sa predmeta optuženih za pripremanje terorizma u Crnoj Gori. sporazumno priznanje krivice okrivljenog Mirka Velimirovića je bilo otvoreno za javnost. Tome se nije protivio ni branilac optuženog Velimirovića, Nikola Belada kao ni sam optuženi.
Čitav tok suđenja je audio vizuelno snimljen zbog ,kako navodi sudija Savić, tačnosti i specifičnosti predmeta. Na samom početku ročišta okrivljeni je kazao da je rođen u Zubinom potoku, da je policajac u penziji, srednjeg imovnog stanja i otac troje maloljetne djece.
Velimirović je tokom svjedočenja priznao da je nabavio automatske puške, ali da je onemogućio da se unesu u Crnu Goru i da ih je bacio u jezero na Kosovu i Medohiji.
Rekao je i da je od Aleksandra Sinđelića dobio 30.000 eura da kupi oružje koje je grupa Bratislava Dikića trebala da iskoristi i izazove krvoproliće tako što će da zauzme Skupštinu Crne Gore na dan izbora 16. oktobra.
On je danas pred sudijom Višeg suda Borisom Savićem detaljno opisao njegovo djelovanje u tom slučaju. Priznao je da se četiri puta sastao sa Aleksandrom Sinđelićem koji mu je dao 30.000 eura da kupi oružje koje je grupa Bratislava Dikića trebalo da iskoristi i izazove krvoproliće tako što će da zauzme Skupštinu Crne Gore na dan izbora 16. oktobra. Velimirović je priznao da je nabavio automatske puške, ali da ih nije unio u Crnu Goru već ih je, kako kaže, rasklopio i bacio u jezero na Kosovu.
– Ja sam to oružje kad sam kupio odmah rasklopio i to sam uništio baceći ga u jezero na Kosovo. To sam uradio po naredbi glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića – rekao je Velimirović. Upitan zašto je odao čitavu operaciju, on je odgovoro:
- Ja sam policajac u penziji, i svjestan sam šta je 50 dugih cijevi i 3.000 metaka. Imao sam dvije solucije, da mu vratim novac, i da prijavim policiji. Ako mu vratim novac, on će naći drugog i završiti posao, a da prijavim policiji uplašio sam se jer sam pretpostavao da on ima u tim strukturama. To sam učinio u Crnoj Gori poslije dva dana kada sam došao u Upravu policije CB Podgorica i tražio prijem kod načelnika policije govorići da imam važno saopštenje za njega i sve sam mu ispričao.
Načelnik me poslije ispitivanja poslao kod Specijalnog tužioca Milivoja Katnića gdje sam im kazao vi pomozite meni, a ja ću vama- ispričao je Velimirović.
Kazao je i da je od Sinđelića dobio i specijalni telefon marke Lenovo, preko koga nije bilo moguće prisluškivati razgovore, a koji je trebalo da preda Bratislavu Dikiću. Uz telefon je dobio i upustvo o njegovom korišćenju. On je priznao i da je taj telefon, kao i ključeve od iznajmljene kuće u kojoj je trebalo da bude smješteno oružje predao Bratislavu Dikiću ispred tržnog centra Delta siti.
Velimirović kaže i da je Sinđelića pitao ko stoji iza organizacije planiranih napada, na šta mu je on odgovorio da je riječ o njegovoj braći za koje je ratovao u Ukrajini ali i, kako je kazao, domaći opozicioni političari DF-a, što je i pokazala istraga koju vodi Specijalno državno tužilastvo.
– Sinđelić mi je rekao da tu postoje mnogo jaki ljudi. Kazao je da ih ima sa strane, ali i iz Crne Gore. Kada sam ga pitao ko je, on mi je nervozno rekao političari iz DF-a – rekao je Velimirović.
On je objasnio i zašto je cijeli slučaj prijavio policiji. Kaže da je sve to uradio iz patriotskih razloga da bi se odužio crnogorskom narodu koji je spasio srpsku vojsku:
"Da Vam kažem danas i Vama i Specijalnom sudstvu da bi ja danas ovde trebao da budem odlikovan u najveće odlikovanje što ima Crna Gora, a ne da mi bude suđeno. Ja sam Vama spasio narod, spasio državu.
Zamoliću i Vas i sve ovde prisutne i svakog čoveka koji je častan, neka samo zamisli u svojoj glavi šta je pedeset pušaka, šta je pedeset pištolja, šta znači tri hiljade metaka na tom skupu, da je bilo te večeri.
Tri hiljade kamena da je, pa bi bilo katastrofa, bilo bi krvoprolice, bilo bi masakra, bio bi rat u Crnoj Gori. E ja to nisam mogao da dozvolim.
Ja sam časni sude izložio opasnosti, i dan danas su, moja familija…. Moja glava je na panju, ali nisam mogao da dozvolim da izgine tolki narod pa makar i moja glava neka ode. Nije moja glava vrednija od tolko ljudi, jednostavno tolko đece, razmišljao sam šta bi bilo da su moja đeca tu te večeri.
Želeo bi da kažem samo još, ima jedna stvar mnogo bitna za mene, a za onih, koje nije bitna, to me ne interesuje, ne pričam za njih i ne radim za nikog, nego radim za sebe, zbog svoje ličnosti
Ako se vratimo u istoriju, nazad, znaćemo da je crnogorski narod pomogao srpskom narodu kad je bilo najteže. Pomogo im je svojim životima da prođu putem slobode.
Ako ko ne zna to što sam sad rekao, ima istorija pa neka pročita. A ja sam se u ime svoje, u ime srpskog naroda, bar tim ljudima što su izginuli, što su dali svoje živote za to, barem malo odužio" – zaključio je Velimirović.
On je danas u sud došao pod jakim obezbjeđenjem jer je, kako se sumnja, njegov život u opasnosti.
