Na skupu je ukazano na značaj reforme stručnog obrazovanja u cilju izgradnje društva znanja u kome će stručno obrazovanje, kao ključni faktor razvoja, biti fleksibilno, efikasno i kvalitetno sa stručnim kadrom osposobljenim za uključivanje na tržište rada.
Ovom prilikom, prezentovano je istraživanje koje je na temu reforme stručnog obrazovanja uradila Komora.
''Reforma stručnog obrazovanja je jedan od procesa koji može uspjeti samo aktivnim djelovanjem svih činilaca društvenog i privrednog života Crne Gore'' ocijenio je potpredsjednik Privredne komore Ivan Saveljić.
On smatra da reformu stručnog obrazovanja treba nastaviti sa naglaskom na povećanje udjela praktičnog rada u obrazovnim programima, standarda. te kriterijuma za dobijanje diplome.
Posebno je naglasio značaj većeg angažovanja privrede i inicijativa škole za ovaj proces.
''Potrebno je osavremeniti proces učenja i na što bolji način iskoristiti mogućnosti koje pružaju nove digitalne tehnologije. Time bi obrazovanje bilo bolje, praktičnije i jeftinije, a kod učenika bi se podstakla kreativnost, inovativnost i unaprijedila informatička pismenost, što je u današnjem vremenu neophodno. Treba ojačati saradnju sa privredom kroz partnerstva koja, između ostalog, imaju za cilj realizaciju zajedničkih projekata na nacionalnom nivou'' rekao je on.
Stručnom obrazovanju, dodaje, treba vratiti ugled i promocijom kvalifikacija uticati na društvenu atraktivnost stručnih obrazovnih programa.
Prema njegovim riječima, privredne komore u ovom procesu imaju posebnu ulogu i mjesto. Edukativna funkcija komora je posebno značajna imajući u vidu da se znanja kadrova u privredi moraju stalno unapređivati. Obrazovanje i obuka u centru su misije komora. Na godišnjem nivou u komorama Evrope obučava se približno 3,4 miliona ljudi, uključujući 2,1 milion mladih i blizu 1,3 miliona zaposlenih koji stiču znanja i vještine prolazeći programe obuke doživotnog učenja.
Kako je Privredna komora Crne Gore članica Eurochambresa, dio je pomenutih brojki, saglasno svojim kapacitetima i veličini zemlje.
''Pored uloge u neformalnom obrazovanju, veoma važno je učešće Komore u formalnom. Privredna komora je jedan od socijalnih partnera Vladi Crne Gore, tj. resornom ministarstvu, u njenoj strategiji reforme obrazovanja i razvoja ljudskih resursa, čiji je osnovni cilj dostizanje onog kvaliteta obrazovanja koji omogućava sticanje evropski priznatih diploma. Baveći se predano pitanjem obrazovanja, tokom septembra i oktobra Privredna komora je sprovela istraživanje o percepciji reforme stručnog obrazovanja u Crnoj Gori'' pojasnio je Saveljić.
Rezultate komorskog istraživanja prezentovao je rukovodilac Sektora za obrazovanje dr Mladen Perazić.
''Dobijeni rezultati nedvosmisleno ukazuju da je saradnja svih zainteresovanih strana neophodna i da je za reformu obrazovanja i razvoj ljudskih resursa u Crnoj Gori glavni uslov uspjeha'' rekao je on.
Istraživanje je zasnovano na tri metode – prikupljanju i pregledu postojećih studija, strategija, politika, izvještaja i analiza koje su sprovedene u ovoj oblasti, potom fokus grupama, te na dubinskim intervjuima sa predstavnicima relevantnih predstavnika privrednog sektora.
''Glavni problem reforme stručnog obrazovanja, je nedostatak praktičnog znanja i odgovarajućeg kadra, kao i finansiranje. Reforma je ponudila veliki broj informacija, ali učenici nisu naučeni kako da iskoriste te informacije i primijene znanje. Preduzeća iskazuju potrebu za osobama koje su zainteresovane da uče. Treba napraviti program koji podstiče radoznalost mladih ljudi'' prenio je navode iz istraživanja Perazić.
Privreda je zainteresovana da učestvuje u reformi ali nailazi na prepreke u administraciji, jer je komplikovano doći do osoba koje bi mogle pomoći u realizaciji projekta, dodaje on.
Vlasnik i izvršni direktor ETG grupe Mladen Bajković smatra da malo ko od privrednika želi da se bavi obukom i edukacijom mladih jer nema potrebnu infrastrukturu, kompetentne ljude ni finansije za to.
''U privredi je jako komplikovana situacija u ovoj oblasti i veoma je teško očekivati njen širok doprinos reformi obrazovanja. Međutim, sigurno ima 100-ak preduzeća koji bi radili na pilot projektima u ovoj oblasti'', kazao je Bajković.
Prema njegovim riječima, potrebno je da škole razmišljaju da proizvode buduće kadrove za potrebe privrede, a to se može ostvariti u konstatnoj komunikaciji sa preduzećima.
Načelnica Direkcije za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvjete Zora Bogićević, istakla je značaj glasa privrede za aktivnosti prosvjetnog sistema, te da su jako važne informacije o tome šta misle poslodavci o reformi obrazovanja.
''Svi zajedno treba da motivišemo poslodavce da aktivno učestvuju u kreiranju obrazovnih politika i u realizaciji praktičnog obrazovanja jer od toga zavisi kvalitet stručnog obrazovanja u cjelini'' rekla je ona.
Prema njenim riječima, motivacija učenika je veoma značajna, pogotovo kada se radi o trećem stepenu obrazovanja i proizvodnim profilima.
''Značajan je pad interesovanja đaka za trogodišnje profile i pored toga što su za te programe škole veoma dobro opremljene i što se za njih mogu naći poslodavci koji bi učestvovali u praktičnom obrazovanju. Bilo bi dobro da poslodavci češće dolaze u škole i razbiju predrasude učenika o radu u proizvodnim zanimanjima. Potrebno je da vratimo ugled proizvodnim zanimanjima koja garantuju brzu zapošljivost'' zaključila je Bogićević.
Ljubica Miljanić iz Srednje stručne škole u Budvi govorila je o problemu neusklađenosti potreba privrede tog grada sa obrazovnim profilima koji se nude, ali i o nedovoljnoj motivisanosti učenika da ih upišu.
Dušan Bošković iz Centra za stručno obrazovanje smatra da su privredni i obrazovni sistem uzročno posljedično povezani i jedan bez drugog ne mogu da funkcionišu.
''Ključ za stvaranje kompetentnih kadrova koji će podsticati razvoj privrede i konkurentnosti društva je u pronalaženju rješenja koja podstiču tješnju saradnju i bolje razumjevanje ova dva sistema'' rekao je on.
Duško Rajković, direktor CZO, smatra da privreda kuca na otvorena vrata obrazovnih institucija, s obzirom da su one spremne na promjene i zatražio od privrede da učestvuje u kreiranju kadrova za svoje potrebe. Prvi problem sa kojim se moramo suočiti je upisna politika, koja je rana sistema. Upisnu politiku treba da vode lokalne zajednice i škole prema potrebama privrede, a ne prema kadru koji se nalazi u zbornici – naglasio je Rajković.
Prema njegovim riječima, nužno je uz pomoć privrede nastaviti kampanju „Stručno je ključno“ i oživjeti fond za stipendiranje deficitarnih zanimanja.
Ljeposava Vuksanović, direktorica SSŠ „Spasoje Raspopović“ smatra da je deficitarna zanimanja moguće oživjeti stipendijama, garantovanjem zaposlenja i specijalističkih obuka.
