- Naravno da ima određenih hendikepa zato što nije u punom sastavu, ali to neće smetati da se na potpuno zakonit način ispune sve poslaničke norme i da se nastavi sa radom parlamenta - naglasio je Brajović.
On smatra da nijesu rijetka mišljenja da bi stvar trebalo rješavati i primjenom radnog prava ili disciplinskih normi, odnosno, da bi one koji ne dolaze na posao trebalo finansijski sankcionisati.
- Nijesam odmah za takav način sankcionisanja. Na jedan način, oni su izabrani voljom građana i bojkot je jedan način i sredstvo kojim oni izražavaju svoj stav u ovom trenutku. Ali danas me informisao sekretar da jedna grupa opozicionara traži saglasnost da putuju u inostranstvo. E, na to neću dati saglasnost jer smatram da je neprimjereno, ako već ne dolaze na posao u parlament i ne učestvuju u radu tijela i plenarnih sjednica - kazao je Brajović.
Kada će se opozicija vratiti u Parlament, Brajović, kaže, ne želi da nagađa. Ne isključuje bojkot ni do trenutka kad na dnevni red dođe glasanje o pristupanju u NATO.
- Ali ja mislim da su oni svjesni da ovih 42 poslanikla nemaju nikakvu dilemu da to treba da se odluči u Parlamentu. Prema tome mislim da oni treba da se vrate što prije, a kako god bude nije to predug period. Ja mislim da ćemo mi vrlo brzo, u 2017. biti punopravna članica NATO-a - rekao je Brajović.
U emisiji je bilo riječi i o protestima koje je Demokratski front zakazao za 19. decembar.
- Svako pravi svoju strategiju, ja mislim da im to nije dobro. Smatram da država treba da bude spremna da organizovano, korektno, ali efikasno reaguje na sve što bi ugrozilo normalno funkcionisanje. Ne bih da prejudiciram, ali ja uvijek volim da budem spreman za sve - konstatovao je Brajović.
U toku je snažno miješanje Rusije u unutrašnje poslove Crne Gore. Prošle je sedmice bivši ruski premijer i ključni Putinov čovjek za Balkan Sergej Stepašin zaprijetio Crnoj Gori ukrajinskim scenarijom u slučaju zvaničnog ulaska u NATO. Takođe, jučerašnji je dan obilježila izjava nedavno smijenjenog čelnika Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonida Rešetnjikova da u Crnoj Gori može, tokom protesta dijela opozicije doći i do krvoprolićа.
- Zaista je neprimjereno da se neko bavi dešavanjima u Crnoj Gori. Očigledno je stvar vrlo ozbiljna jer, čuli ste čak i izvinjenje Aleksandra Vučića koji je u prvom komentaru ironično rekao da to nisu snage koje mogu nešto da urade, a kasnije da se uvjerio da je ono što se spremalo bilo vrlo opasno - naveo je Brajović.
Kada su po srijedi unutarpolitička dešavanja naše države, evo i koja su tri prioriteta koje bi želio da za njegovog mandata koalicija ostvari.
- Prvi je, naravno, ulazak u NATO i računam da će to brzo biti ostvareno. Drugi je da iskoristimo ovu koaliciju da idemo ka EU – da završimo sve pregovaračke postupke, da sva poglavlja budu zatvorena i da čekamo saglasnost parlamenata evropskih zemalja. Tu je i treći prioritet – da građani Crne Gore osjete značajno poboljšanje svog socijalnog statusa - rekao je Brajović.
Nekada se o crnogorskom parlamentu govorilo kao o „domu lordova“, a jedan od ciljeva koje je Brajović sebi postavio jeste upravo da vrati ugled naše Skupštine.
Živa istina večeras je na programu TV Prve, televizije Atlas i radija Antena M.
Izvor: Portal Antena M
